Археолошка истраживања на Хисару, која спроводи Народни музеј Топлице заштитног су карактера, а њихов финансијер и иницијатор јесте Град Прокупље. Она се обављају у циљу реализације стратешких пројеката, за ревитализацију тврђаве Хисар.

–С обзиром на то да закон тако налаже, свакој грађевинској активности на локалитету од великог значаја, претходе археолошка истраживања и ми смо их предузели. Културна и научна вредност новооткривеног објекта јесте пре свега у томе што је он импозантних димензија 14 x 9 м, али смо такође кроз сам објекат успели да откријемо континуитет насељавања на Хисару. То значи да смо пронашли трагове бронзаног и гвозденог доба, касне антике и римског доба, али смо констатовали и да су Германи 482. године спалили Хисар, рекла је виши кустос, археолог у Народном музеју Топлице Сања Црнобрња Красић.

Она је објаснила да је тада спаљено и Глашеначко кале Житорађе, да су утврдили обнову Хисара у шестом веку под царем Јустинијаном, као и цркве Светог Прокопија и Хисар у 10. и 14. веку, али и да су пронашли  материјале из 12. 13. и 15. века.

–То је заиста једно велико богатство у научном и културном смислу. Оно показује да наш град има континуитет и велики значај у свим тим епохама. На једном објекту смо пронашли пет грађевинских фаза. Тај објекат је на једном месту пет пута преграђиван, а покретни материјал који је пронађен унутар њега је датовао. Он нам је указао  ком времену одређена грађевинска фаза припада. Један од значајнијих налаза јесте то германско копље, које има за себе залепљену златну појасну апликацију. Она заправо показује како је дошло до великог пожара на Хисару, када су се та златна апликација и копље стопили, нагласила је археолог Сања Црнобрња Красић.