Поводом 65 година постојања Медицинске школе „Др Алекса Савић“, у сали биоскопа „Топлица“, одржана је свечаност, на којој је представљена монографија о њеним почецима, дугогодишњем трајању и бројним резултатима. Њени аутори су Милунка Марковић Ђоловић и Драган Тонић, а о овој књизи, која носи назив „65 година постојања Медицинске школе др Алекса Савић“, говорили су проф. др Мирјана Бојанић Ћирковић, са Филозофског факултета Универзитета у Нишу и директор Народне библиотеке „Раде Драинац“ Драган Огњановић.

Бројне госте и пријатеље, међу којима су били некадашњи ђаци и радници школе, поздравио је директор Небојша Лукић, који је истакао да је монографија значајно и важно дело, које припада свим генерацијама, које су се образовале и образују у Медицинској школи у Прокупљу
Рецензент књиге проф. Сибин П. Шовић, записао је да је монографија књижевно-научно дело, које се бави иститивањима и проучавањима једног времена, појаве, деловања, важних за сазнања и учења будућих генерација.
-Ова врста књижевности указује на темеље, на којима ниче све за будућност, учи нове генерације, како је претходних 65 година прокупачка Медицинска школа трајала и расла до данашњих дана. Главна личност је цела Школа од 1960. године и описи су овде дати по целинама. Аутори проф. Милунка Марковић Ђоловић и Драган Тонић су настојали да све аспекте живота и рада довољно прикажу кроз обимно дело. Проф. Милунка се током свог рада водила латинском сентенцом „Речи лете, написано остаје“, а СМТ спец. Драган Тонић је указивао на вредности оваквих дела „Моје је да се трудим да траг остане јасан и видљив, а учио сам и учим од најбољих“, нагласио је проф. Шовић.

Пишући о школи коју су похађали и у којој су друге образовали као наставници или руководиоци једног аспекта наставе, приређивачи изнова пролазили ходницима сећања, којима је ова школа завештала најзначајније животне тренутке и ситуације. Призивање сећања је у служби будућности, а његово записивање је урезивање времена и имена једне школе за вечно памћење.

О монографији је речено још да је сачињена из неколико већих целина, усмерених ка самом поимању школовања у прошлости, оснивању средњих школа у Прокупљу, савременом животу школе, изазовима са којима се суочава, установама са којима се увезује, кроз своје шире делатности. Она је, како је истакнуто, окренута ка лицима и делима личности, које су је градиле – од оних првих три стотине ученика, до садашњег колектива, који је за собом оставио хиљаде генерација едукованих у области медицине.

У одељцима о историји школе налазе се и биографије са фотографијама ученика прве генерације Медицинске школе у Прокупљу, али и њихова дела сачувана у тадашњим школским листовима и новинама.
Користећи одговарајућу литературу, приређивачи су успели да све поткрепе аутентичним подацима и тако многим генерацијама осветле сећања на драге људе, радна места, професоре, друштвене појаве и животне путеве. Они су овим делом поставили бране забораву, што им је и била основна дужност и циљ.