Усељењем средњошколаца у Дому ученика средњих школа и званично је почела нова школска 2018/2019. година за ову прокупачку установу. Као и претходне, и ове године овде ће бравити 142 ученика.
Своје место у установи добили су ђаци из Лесковца, Ниша, Алексинца, Врања, Сурдулице, Лебана, Житорађе, Куршумлије, Зајечара и других општина југоисточне и јужне Србије.
-Интересовање за боравак у Дому било је изузетно велико тако да су многи остали без смештаја. Бити корисник ове установе сада је постала привилегија из разлога што су то најбољи ђаци у школским и ваннаставним активностима, изјавила је директор прокупачког Дома ученика средњих школа Јелена Вуковић и додала да ће ова генерација средњошколаца бити упамћена по обележавању 60 година постојања и успешног рада.
Овај значајан јубилеј, не само за ову установу, него и за локалну самоуправу, обележиће се многим активностима у првој половини наредне године.
Током летњих месеци све собе, учионице и просторије за боравак деце су окречене и офарбане, а намештај поправљен.
-Надам се да ће ова генерација остварити, ако не боље, онда сличне успехе претходне, када је од 142 корисника 80 завршило разреде са одличним успехом. Осим успеха у школи, они су имали изузетно добре резултате на многим домијадама широм Србије у спортским и културним такмичењима, рекла је Вуковић и додала да су све активности васпитача, стручних сарадника, кувара и других запослених усперена ка деци.
Од ове школске године корисници ће моћи да путем телефона унапред обезбеде свој оброк.
Она је подвукла да месечно за боравак деце родитељи издвајају 5.350 динара, а разлику од пуне цене у износу од 23.000 покрива Министарство просвете и технолошког развоја.
Један од корисника у протекле три, па и ове школске године је Милош Стефановић ученик IV разреда Медицинске школе “ Др Алекса Савић”.
-У протекле три године много тога лепог сам доживео у Дому. Поред школских обавеза део временa проводимо на спортским теренима, у интернет кабинетима, на вразним секцијама и дружењима са вршњацима из других домова широм Србије. Оно што ћу памтити целог живота је другарство међу ученицима које се не може описати, изјавио је Стефановић.
