Позоришном представом „Савршен партнер“, Народног позоришта из Кикинде, синоћ је почео пети, јубиларни – ,,Прокупачки фестивал комедије“, на велико задовољство овдашњих љубитеља позоришта.
Градоначелник Прокупља Мирослав Антовић је отворио фестивал, рекавши да му је велико задовољство што Прокупчани воле позориште и комедију и што су позоришну салу испунили до последњег места.
-Надали смо се, да ћемо са почетком овог фестивала, који сада слави један мали јубилеј, имати и професионално позориште. Сада, могу да вам кажем, да смо на корак од тога, поручио је градоначелник Антовић.
Помоћник градоначелника Предраг Котур је поздравио присутне, истакавши да му је јако драго што прокупачка публика има прилику да ужива у квалитетним представама.
-Кроз фестивал се дружимо из године у годину и сазревамо као људи, као што сазрева и овај наш фестивал. Нама сте потребни ви као публика, али и Град Прокупље, без кога не бисмо могли да га организујемо, рекао је Котур.
Он је навео да се почетак представе догађа већ сада када публика улази у позоришну салу.
-Фестивал и постоји због ове наше дивне публике, која воли добру комедију и са великим задовољством пропрати сваки детаљ на сцени. Награди их овацијама и аплаузима и увек тражи више. Глумци то осете и враћају вишеструко, на обострано задовољство, нагласио је помоћник градоначелника Предраг Котур.
Прва позоришна представа „Савршен партнер“, коју су Прокупачани гледали у оквиру „Прокупачког фестивала комедије“, настала је по тексту хрватског писца, а редитељски ју је уобличила Тијана Васић.
Глумци из Кикинде су истакли да им је драго што им је припала част да отворе фестивал, као и да су задовољни реакцијама публике, која је лепо реаговала и аплаузима испраћала њихово играње.
-На крају представе се догодило оно што нисмо очекивали, а због чега смо презадовољни. Публика је била на ногама и дуго аплаудирала. Заиста је било дивно играти пред оваквом публиком, зато једва чекамо да се што пре поново видимо, поручио је глумац Владимир Максимовић.
Актери ове представе су објаснили да она доноси слатко-горку причу о мушко-женским односима, људској усамљености и потреби за блискошћу, као и да комад има дубљи смисао, јер се бави људском усамљеношћу и потребама. Оне се код жена приказују кроз комичне ситуације, а кроз лик Марине Воденичар приказана је и женска контрадикторност.
Ову причу Мира Гаврана, писану 2020. године, први пут у Србији, публика је видела у Кикинди.
