Председник општине Прокупље Александар Симоновић, са делегацијом, присуствовао је церемонији обележавања 100 година од завршетка Првог светског рата у Паризу. Том приликом, Симоновић је посетио Епон, и био почасни гост у дворцу Пјер Транијеа, чији је прадеда, генерал Шарл Траније, учествовао у ослобођењу Прокупља у Великом рату.

У разговору са Пјеровим оцем, Симоновић је увидео колико он српски народ сматра великим.

-Наш француски пријатељ био је веома разочаран због инцидента који је направио протокол Републике Француске на церемонији, а с друге стране, исказао је велико поштовање према председнику Републике Србије Александру Вучићу. Човек није могао да се смири. Док смо разговарали, подигао је руку, стегао песницу и казао „разбио бих нос свакоме ко каже нешто против Србије“. Поразговарали смо о свему. А онда је уследило и писмо, које је његов син, Пјер Траније, упутио председнику Француске Емануелу Макрону, каже председник општине Прокупље Александар Симоновић.

Потомак генерала Транијеа је, између осталог, отворено замерио Макрону због срамоте коју је учинио председнику Србије Александру Вучићу.

-Приликом свечане комеморације 11. новембра 2018, указали сте част многим шефовима држава. Међутим, осећам у мом телу и мојој крви срамоту коју сте учинили господину Вучићу, председнику Републике Србије, чијој се мирноћи дивим. На његовом месту, направио бих невиђен скандал. Која велика победа на Западном фронту би оправдала немачку капитулацију 1918. године?, пита Пјер Траније председника Француске.

У писму, он наводи да су његов прадеда, генерал Траније и генерал Франше Дспере са српским генералима по цени невероватних патњи извојевали предају и капитулацију бугарске војске, заробили једанаесту немачку армију, капитулирала је и Турска и Аустрија, отварајући пут до Берлина.

-Рат је добијен на источном Солунском фронту! Немачка, сама и анемична, више се није могла носити са сукобом. Хероји тог рата су француски, српски, грчки, енглески и италијански војници. У Скопљу, 30. септембра 1918. године, генерал Лудендорф затражио је од Клеменсоа опште примирје и потпуни престанак војних дејстава! У овој стогодишњици требало је да буду почаствовани управо Срби које сте искључили, Енглези, Грци, Италијани и наравно Американци. Подсећам Вас да су се Руси повукли 1917. године, стоји у писму Транијеа.

Он поставља питање где је Француска, и да ли је постала роб Сједињених Америчких Држава.

-Претварате се да желите промовисати европску одбрану, а за улазак у Европску унију мора се бити члан НАТО-а? Ви сте указали част нашим непријатељима уместо нашим осведоченим пријатељима! Каква нискост. Знајте да су Срби поносни и веома везани за Француску, али Ви желите завршити поткопавање односа, посао који је покренуо Жак Ширак. Срамим се, господине председниче, срамим се што сам служио млитаву државу, док сам у морнарици мислио да служим часну земљу. Хоће ли престати та издаја? Онда када то одлуче САД? Више од 800 година пријатељства са Србијом је прегажено без кајања? Срамота ме, а Вама браво, ако после такве издаје још увек можете мирно да спавате, закључује у отвореном писму Пјер Траније.

Председник општине Прокупље, Александар Симоновић, ништа не би одузео нити пак додао.

-Пјеров отац је био изузетно срећан кад смо стигли у дворац. Радовао се што је неко из Србије и Прокупља ту, што може да нас угости. Захвалили су нам што се чува успомена на храброг генерала, што се памти. Не могу да заборавим ову реченицу „у Француској му се не указује толика част, колико у Србији“. Толико горчине се скупило на церемонији, што је резултирало овим писмом, закључује први човек општине Прокупље Александар Симоновић.