-Век постојања позоришног живота у једном граду, као што је наш град, који није посебно велики, значи много. Између осталог и то да су се људи у њему борили на све могуће начине да га одрже, а суочавали су се за тих сто година са ратовима, непријатељима, разним животним тешкоћама и немаштинама, али је позориште наставило да живи. Значи да Прокупчани заправо имају смисао за естетику, умеју да цене праве вредности и знају оно што је јако битно, а то је да заправо без уметности нема културе, а без културе као такве, ништа нема смисла, рекла је на обележавању 100 година позоришног живота у Прокупљу глумица и директор Дома културе „Радивој Увалић Бата“ Тијана Петровић.

Она је истакла да се веома поноси овим важним и великим јубилејом. Говорећи о публици у нашем граду, која је како каже врло битна у животу једног позоришта, она је истакла да је  прокупачка публика посебна.

-Јесте посебна и другачија и то говоре сви глумци који дођу из других градова и играју за Прокупчане. Прокупачка публика не штеди руке кад аплаудира, смеје се гласно, плаче гласно. Прокупчани заиста уживају у позоришту јер га доживљавају као свој сопствени прозор у неки други свет, у неко друго време. Мислим да смо заиста емпатични људи, јер стално проживљавамо патњу, судбину ликова на сцени и мислим да то много говори о нашем менталитету, о менталитету наших суграђана, истакла је Петровић.

Она је нагласила да позоришни радници показују своју љубав и своју страст према ономе што раде, јер ето, они су успели да одрже позориште читав један век, а позориште као такво је пролазило кроз све и свашта.

-Било је наше позориште и професионално, па су га укинули. Постоји податак да су чак и партизани из ових крајева, негде на планини Јастребац одиграли представу током Другог светског рата, што значи да је позориште свима њима заиста било битно. То се деси људима који се позориштем баве или се заљубе одмах, чим стану први пут на „даске које живот значе“ или га не заволе никад. Углавном, сви који се опробају у томе заљубе се у позориште. То се и мени десило кад сам била дете и изузетна ми је част што сам баш сада овде, у овој установи културе, на месту директора и што сам могла да се обратим публици са сцене тим поводом. Нисам ни сањала кад сам глумила као девојчица да ће да ми се деси нешто овако. Драго ми је што смо поделили ове лепе тренутке, што позориште бележи давнашње почетке, што траје оволико дуго и зато је веома важно да се чује да је позориште у Прокупљу обележило 100 година живота, нагласила је глумица и директор Дома културе „Радивој Увалић Бата“, у оквиру кога Аматерско позориште „Хранислав Драгутиновић“ постоји и ради.