Улица Војводе Мишића, код Гимназије, у центру града… Једном је асфалтирана, пре више деценија, и никада више ништа на њој није рађено. Неравнине, рупа до рупе, па још кад се оне испуне водом после кише… Мука за возаче, али и за пешаке. Они којима се није толико журило, и који нису имали аутомобил за „бацање“, трудили су се да заобилазе ово место у широком луку, што би се рекло „преко прече, наоколо ближе“… Али било је и оних мученика који су просто морали овде да прођу, успут се молећи свим свецима да им ударна рупа не поломи фелну. И притом водећи рачуна да, ако је пала нека кишица, не окупају случајног пролазника, ученика…
И тако, више деценија. До пре неколико дана, када је Улица Војводе Мишића напокон реконструисана!
Завршено је комплетно асфалтирање, у дужини од око 200 метара, од Таткове улице до Ратка Павловића и од Ратка Павловића до Страхињића Бана, а у току ове грађевинске сезоне биће одрађени и ивичњаци и тротоари. Није се радило све одједном, обзиром да су у питању две јавне набавке, јер како су казали надлежни у Граду, они који раде асфалт, не раде и бехатон плоче, и обрнуто. А бехатон плоче, које ће иначе бити постављене на тротоарима, смањиће трошкове услед каснијих евентуалних водоводних кварова јер се асфалт неће сећи, већ ће се само заменити плоча.
Са завршетком друге фазе, Улица Војводе Мишића биће комплетно реконструисана. Лакше возачима, лакше пешацима, и плус лепо за око…
Тако и треба да буде у једном граду, а Прокупље је тај статус добило. Сада треба сви заједно да се потрудимо да се то полако реализује и у пракси, почев од улица, преко паркова, установа, до основне културе и понашања на јавном месту.
