Галерија „Божа Илић“ обележила је велики и значајан јубилеј-30 година постојања и успешног рада, изложбом слика, која носи назив „Добитници награде Божа Илић“. Она је током ове три деценије постојања била чувар уметности, традиције и културног идентитета у нашем граду.
На овој свечаности, у име домаћина Народног музеја Топлице, посетиоце је поздравио в.д. Бојан Миленковић, рекавши да му је част и задовољство што има прилику да се обрати љубитељима и поштоваоцима стваралаштва Боже Илића, поводом овог значајног датума.
-Три деценије нису само број. То је време испуњено стваралаштвом, сусретима, дијалогом и трајним трагом, који је ова галерија оставила у културном животу наше средине. Од свог оснивања до данас, галерија „Божа Илић“, била је место где се уметност само не излаже, већ живи, доживљава и дели са публиком. Осврћући се на почетке, присећамо се ентузијазма и визије оних, који су поставили темеље ове установе–са идејом да створе простор, који ће бити отворен за различите уметничке изразе, генерације и поетике. Та визија није избледела, већ се временом развијала, расла и јачала, рекао је поздрављајући госте Миленковић.
Он је истакао да посебно место у целој овој причи припада Божи Илићу, уметнику чије име галерија с поносом носи, а да су његово стваралаштво, посвећеност уметности и препознатљив ликовни израз оставили су неизбрисив траг.
-Божа Илић није био само сликар–био је сведок свог времена, хроничар душе и простора из ког је потекао, али и надахнуће многима, који су дошли после њега.Кроз изложбе, уметничке колоније, награде и бројне културне програме, Галерија „Божа Илић“ постала је важан ослонац прокупачке, али и српске уметничке сцене. Повезивала је уметнике и публику, традицију и савременост. Овај јубилеј је прилика да поставимо нове циљеве, да наставимо да негујемо уметност и подржавамо стваралаштво, да будемо место отворено за нове идеје и нове генерације, поручио је в.д. Бојан Миленковић, захваливши се свим сарадницима, али и публици, без које уметност нема и не би имала право значење.
Међу важним гостима поводом јубилеја галерије била је и уметник Радмила Костић, први историчар уметности у галерији „Божа Илић“, чији је рад уткан у саме темеље ове институције. Њено стручно знање, посвећеност и визија значајно су допринели развоју галерије и афирмацији уметничке сцене. Током свог врло сликовотог излагања и евоцирања успомена, најпре је рекла да се Прокупље захваљујући овој галерији, налази међу оним градовима у Србији, који својим суграђанима, могу да прикажу значајна дела савременог сликарства, уводећи их у комплексне токове актуелне ликовне сцене.
-Од почетка мог запослења (октобра 1995.), почело се говорити о потреби оснивања Галерије, а нешто касније смо директор музеја Драгослав Маринковић, познати српски сликар, проф. на ФПУ у Београду Града Петровић, широко афирмисани прокупачки уметник Драган Дробњак и ја, почели обилазити продавницу „Мануфактура“, где смо замишљали нову галерију. Напомињем да је значајну улогу имала локална самоуправа града, која је у то време имала много разумевања за културниа дешавања у граду. Наравно велика подршка су били и уметници Топлице, који су прижељкивали да најзад добију адекватан простор за излагање и место окупљања, где би размењивали идеје и ставове, испричала је први кустос галерије „Божа Илић“ Радмила Костић.
Њихови снови, како је навела су се остварили 7. маја 1996. године, када је и уприличено свечано отварање изложбе Боже Илића, чије име је сасвим логично и добила галерија. Велики српски уметник Божа Илић је свакако најпознатији сликар топличког краја, чије дело обухвата монументалне фигуралне композиције, ентеријере, портрете, мртве природе и пејзаже, којима је оставио трајно обележје на српској ликовној сцени. Отварање ове галерије онда је био значајан културни догађај, не само за град, већ и за целу Топлицу.
-Од самог отварања 1996. године Галерија је пружала шансу младим уметницима, поред небројено познатих, већ афирмисаних уметника некадашње Југославије, а сада Србије, који су током ових 30 година излагали своја дела у овом простору. Имала је своје успоне и падове, управо онако, како је окружење имало однос према култури и уметности, али је остала ослонац култури и уметности у Топлици, истакла је историчар уметности Радмила Костић и нагласила да су се у овом складном простору уметници дружили, говорили речима и бојом и тако одржали постојање ове установе.
На свечаности поводом обележавања овог значајног јубилеја могло се чути да галерија „Божа Илић“ никада није била хладан храм уметности, већ да је током првих година постојања, била „дом“ за академске сликаре и вајаре из Прокупља и целе Топлице – Богдана Антонијевића, Георгија Георгијева, Небојшу Станковића, Светлану Илић, Снежану Костић, Драгана Дробњака, Чедомира Ристића, Драгишу Вукајловића, Момчила Николића. Упоредо са старијим колегама, увек као иноватори са већом могућношћу сагледавања будућности и Марија Дробњак, Слободан Ристић, Светлана Јевремовић. Неизбрисив траг оставили су и вајар Чедомир Ристић и историчар уметности Драган Поповић.
Галерија је била и биће место, које је увек имало добру сарадњу са многим установама културе широм земље, галеријама, музејима, како са установама у окружењу, тако и из целе Србије, али и са факултетима уметности и средњим уметничким школама.
Овим поводом је в.д. Народног музеја Топлице Бојан Миленковић уручио захвалнице појединцима и установама, које су допринеле развоју галерије и њеном успешном раду.
Део програма ове свечаности били су и песници Срђан Живковић и Саша Миловановић, као и ученици Музичке школе „Корнелије Станковић“.
