У порти цркве Светог Прокопија, у оквиру „Драинчевих сусрета песника“ представљен је зборник радова „Кижевно дело Рада Драинца, ново читање“. Он је настао прошле године на истоименом научном скупу поводом два јубилеја- пола века „Драинчевих сусрета“ и 120 година од песниковог рођења. Издавачи овог зборника, врхунског квалитета, су Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ у Нишу, Народна библиотека „Раде Драинац“ и Филозофски факултет Универзитета у Нишу.
– Зборник радова чини укупно 14 огледа, који су настали као саопштења на истоименом научном скупу, који је обухватио 20 излагача са различитих универзитета из Србије, Бугарске, Македоније и Републике Српске. Сада представљамо зборник тих саопштења као једну трајну вредност, која даје нов поглед на књижевно дело и личност, на све аспекте књижевног стваралаштва Рада Драинца, рекао је проф. др Горан Максимовић, који се потписује као приређивач овог зборника.
Он је додао да је Раде Драинац писац који је прошле године обележио 120 година од рођења и 50 година манифестације, која се одржава у његову част, али никада до сада није урађен ниједан тематски, научни зборник посвећен његовом делу.
– Ми смо ставили одредницу „ново читање“, а у ствари је то прво читање, прво систематско читање Драинчевих дела, јер је до сада било само парцијалних читања. Тај зборник подразумева да смо обухватили све аспекте књижевног рада Рада Драинца, од поезије, по којој је најпознатији, па до његових путописа по којима је био такође значајан, затим романа, његових критика, позоришних и новинских чланака. Сакупили смо радове, који се између осталог баве поетиком овог песника у синтетској форми, затим његовим односом према Топлици као завичају. Све оно што чини књижевни идентитет овог писца обухваћено је овим зборником, истакао је Максимовић.
Како наводи, међу онима који су објавили радове су и академик Јован Делић, који има уводни текст посвећен поезији и поетици Рада Драинца, док завршни текст припада Мирјани Бојанић Ћирковић, која је написала рад „Раде Драинац и Топлица“.
– Она се бавила завичајним аспектима Драинчевог дела, јер је он био веома специфичан писац у том односу према завичају. Његов однос према завичају није био онакав какав је имала већина писаца српске књижевности. Његов доживљај завичаја је са једне стране критички, јер његову вредност преиспитује, али преиспитује и себе зашто га воли, чак и кад види да је он несавршен и да има многе недостатке, нагласио је проф. Максимовић и објаснио да се ту укључује и једна важна димензија за Рада Драинца, а то је поетичка димензија хипноса, јер он читаво стваралаштво доживљава као велики сновидни фантастични текст, као визију која се налази на граници јаве и сна и у тој визији он нема обавезу да приказује реалност, него доживљај те реалности у најразличитијим фантастичним формама.
Председник Огранка САНУ у Нишу, академик Нинослав Стојадиновић оценио је да је зборник врхунског квалитета и садржаја и да управо по квалитету, али и форми задовољава стандарде САНУ.
– Огранак САНУ у Нишу формиран је 2016. године и идеја је да се шири дух и мисија академије у овом делу наше земље у југоисточној Србији, да се повезујемо са културним и образовно-научним институцијама у циљу спровођења различитих, квалитетних програма, представљајући и афирмишући многе скрајнуте и заборављене личности, које су у многим областима друштвеног живота оставиле трајан траг. Тако је и са Драинцем, али овде постоји срећна околност да је Прокупље и без нас 50 година обележавало лик и дело овог великог и значајног песника српске књижевности, истакао је Стојадиновић и додао да је меморандум о сарадњи Огранка САНУ у Нишу потписан са Народним музејем Топлице, а да ће са прокупачком Библиотеком то бити реализовано у најскорије време.
Академик Стојадиновић је овом приликом похвалио рад прокупачког Музеја и Библиотеке, захваливши се и локалној самоуправи која им пружа подршку, какву немају установе културе, ни у много већим градовима у Србији. Он је истакао да је запажен и велики број пројеката ових установа, који су препознати и подржани и од Министарства културе, управо због тога што су квалитени и значајни.
На похвалама, које су упутили учесници овог скупа, у име Града Прокупља захвалила се већница за културу Милица Ерић.