Галерија Народног музеја Топлице синоћ је била најлепше место у граду, али и недовољно велика да прими све љубитеље стваралаштва познатог уметника, прокупачког академског вајара Драгана Дробњака.

О њему је говорио мр Мирослав А. Мушић, а изложбу је отворио в.д. директора Народног музеја Топлице Бојан Миленковић, рекавши да му је част и задовољство што има прилику да поздрави великог ствараоца, који је направио блиставу уметничку каријеру.

Оно што су посетиоци имали прилику да виде биле су скулптуре од стиропора, које на први поглед изгледају као да су настале од неког другог материјала. Према речима аутора, на њима је радио после савета лекара да због здравствених проблема не подиже ништа тешко.

-Овом изложбом прослављам свој рођендан и 60 година уметничког рада. Изложено је двадесетак скулптура, 17 је у стиропору, а неколико у стаклу. Мени је доктор после операције коју сам имао, рекао да се причувам, а како бих то постигао, решио сам да послушам и радим нешто лакше, па су тако настале скулптуре од стиропора.Таква је патина и тако су оне заштићене да делују снажно, тако да нико не би рекао да је то стиропор, рекао је аутор изложбе Драган Дробњак и додао да мисли да је у томе оригиналан.

Говорећи врло емотивно, истакао је да му је ово такорећи прва самостална изложба, јер је отворена на његов рођендан, а пре годину дана је на исти дан имао операцију.

-Овај дан је, да тако кажем, врло интересантан за мене, не само што сматрам да ми је први рођендан – због животних околности, које су ме задесиле, већ ми је и 85, а то је рекао бих велика ствар. Такође, ја сам завршио академију 66. године, а данас је 2026., тако да обележавам још један велики јубилеј – 60 година уметничког рада. Презадовољан сам и осећам се као да немам толико година, него као да сам тек почео да радим и зато кажем да је ово моја прва самостална изложба и да тек крећем сада да радим, истакао је овај велики уметник.

Скулптуре су настале за два месеца, док се опорављао од поменуте операције, а порука коју је овом приликом упутио свима, јесте да треба увек радити оно што волиш и дружити се са позитивним људима, причати са њима о позитивним стварима, а избегавати оне, који вас оптерећују.То га је, како је испричао и одржало, наклоност ка људима, који зраче позитивном енергијом и исто такву деле са другима.

Говорећи о аутору оригиналних скулптура од стиропора Драгану Дробњаку, мр Мирослав А. Мушић је рекао да он, као академски вајар и индустријски дизајнер, припада ствараоцима, који су направили светску каријеру у родном граду, иако се налази изван средишта културних и уметничких догађања, противно ставовима о културним провинцијама. Прокупље је, како је додао, напустио само током школовања у нишкој Школи примењене уметности „Ђорђе Крстић“ и на београдској Академији примењених уметности. Већ 1969. године се запошљава у прокупачкој Фабрици стакла „9. Октобар“, где остаје до 1991. године. Успоставља садржајно и богато стваралаштво, добија награде и признања за декоративне стаклене форме, настале у фабрици или у прокупачком атељеу и добрим дизајном осваја тржиште, све док траје производња стакла у Прокупљу.

-Већ својом појавом по завршеној Академији примењених уметности, Драган Дробњак је наговестио да обликовање стакла код нас постаје богатије за једно ново име и особено стваралаштво. Доласком у фабрику „9. Октобар“, у својству дизајнера, успоставља континуитет, јасан и деследан израз, грађен и богаћен током наредних деценија, новим истраживањима форме, уз видну технолошку оправданаост обликовања стаклене масе. Досегнута зрелост, како у униктано обликованим формама, где у потпуности долази до изражаја његова вокација вајара, тако и у серијским комадима са наглашеном утилитарношћу, где опет, дизајнерски поступак разнмахнут и често необуздан, открива Дробњака као ствараоца чистих бојених или небојених форми, богате фактуре и патине,и представља потврду доследности истраживања и обједињавања скулпторске вокације и савременог дизајна, истако је мр Мушић.

Према његовим речима, цео опус овог уметника, указује на то да су постојеће границе индустријског обликовања и декоративне пластике, која тежи чистоти уметничког, само привид наметнут увреженим схватањима – да је стакло глатка, провидна и крхка маса подређена баналности утилитарног и да је уметничко обликовање намењено музејима и галеријама.

-У посве издвојеном опусу, који траје безмало током свих деценија стваралаштва, било да су настали у окриљу „9. Октобра“ или на југословенским или међународним симпозијумима уметничког обликовања стакла, Дробњак напушта утилитарност својствену предметима за свакодневну употребу и досеже вредности уметничког дела. Досегнути садржаји, зрелост исказа, истовремено су близу да стакло пре или после употребе, представља уметничко дело и у случају када је мултипликовано, нагласио је мр Мишић, говорећи о богатом стваралачком опусу прокупачког уметника Драгана Дробњака, нагласивши да је његово дело у области обликовања и на овој изложби достојно дивљења и безрезервног поштовања.

-Слично је и са скулптурама и портретима, који су готово паралелно настајали. Једном речју Дробњак је велики уметник и дизајнер, чије је дело обележило другу половину 20. века, поручио је на изложби скулптура од стиропора Драгана Дробњака у Прокупљу, мр Мирослав А. Мушић.

У дугогодишњем уметничком стварању овог уметника налази се и велики је број награда, као и самосталних и групних изложби, колонија и симпозијума у земљи и иностранству.

Његово плодно стваралаштво и неисцрпна стваралачка енергија остаје као трајно обележје једног времена у коме су успостављене смернице за читав низ будућих младих генерација.