Нишки писац Дејан Стојиљковић,данас је у Плочнику,где се давне 1386. године одиграла Плочничка битка,промовисао свој нови роман „Олујни бедем“.
-Наслов романа односи се на турску „олују“ пред којом се испречио српски јуначки „бедем“ од витезова Реда Змаја задужених од свог господара кнеза Лазара Хребељановића,најмоћнијег владара после Немањића,да спрече освајање Ниша,једног од најбогатијих и најважнијих утврђења градова кнежевине Србије на крају 14. века,рекао је аутор.
Он је додао да је инспирацију за писање овог романа налазио у делима историчара Марка Шуице,који је врстан познавалац тог немирног времена од пропасти немањићког царства до турског освајања Смедерева 1459. године када је Србија нестала са европских мапа и постала део Османског царства.
-Васкрсење,оживљавање историје и мита,једним мајсторским потезом,најкраћа је дефиниција резимеа читања најновијег романа Дејана Стојиљковића. Нарочито у земљи где су мит и историја затрпавани,прекопавани,изманипулисани безброј пута,овакав покушај чини се сизифовским,рекао је Данијел Јовановић говорећи о најновијој књизи овог нишког аутора.
Он је истакао и то да је „Олујни бедем“ ништа друго до хришћанска књига на најбољем трагу средњевековних житија и етоса епских народних песама.
-Настала је у временима када је постмодерна на издисају и тражи нове паганске и неопаганске мотиве да би преживела. Друго не мање важно јесте то да подлогу и ток романа чине научно-историјски потврђени догађаји,од освајања Пирота,опсаде Ниша до Плочничке битке. Посебан историјски бисер представља и опис мање познатог преноса моштију Светог Прокопија из Ниша у Топлицу,истакао је Јовановић.
Ток романа заснива се на три главна мотива,агаренске опсаде и освајања града Ниша,преноса моштију Светог Прокопија и Плочничке битке. Сва три догађаја су филигрантски прецизно са мноштвом занимљивих детаља описана. Појава митских бића појачава бајковитост и мистичност епохе,а бројни двобоји и љубавни заплети сведоче како о суровим временима тако и о нежним осећањима која су се рађала усред највећег хаоса и безнађа.
-На известан начин главни јунак романа је и свети Прокопије јер креатор приче износи смелу тезу о опседнутости самог цара Мурата моштима овог свеца. Једино што га у самом граду занима и што разликује ту битку од свих осталих јесте отимање и поседовање моштију палестинског ратника и мученика из четвртог века. Оне су главни разлог због којег Мурат,сасвим нелогично и противно здравом разуму,не иде у освајање Крушевца директно,широком долином Мораве,већ наоколо кроз уске и опасне котлине реке Топлице,где ће га сачекати и из заседе бриљијантно поразити војска кнеза Лазара,нагласио је Јовановић.
Он је објаснио да је брука и срамота турског султана поводом тог догађаја толико болно одјекнула у муслиманском свету да је турски хроничари уопште не бележе,а да савременим потурицама данас служи да негирају војевање ове битке,иако материјални докази расути по пољима у Плочнику сведоче о њој.
Организатор овог књижевног догађаја била је Народна библиотека „Раде Драинац“,а у њему су учествовали и Поетски тетар прокупачке библиотеке и Срђан Живковић,који је читао одломке из романа „Олујни бедем“.