У Народном музеју Топлице у Прокупљу Институт за новију историју Србије промовисао је своју издавачку делатност кроз најновија издања књига, студија и часописа различитог историјског садржаја, како из времена Првог и Другог светског рата, тако и из послератног раздобља и последњих деценија 20. века у историји Србије.

Госте и присутне најпре је поздравио директтор Историјског архива у Прокупљу Милан Стојановић рекавши да је посета колега из Института у Београду само наставак једне плодоносне сарадње започете пре пет година.

Директор Института Миле Бјелајац је овом приликом подсетио на историјат и делатност те угледне научне установе, рекавши да се ове године обележава 64 година од оснивања Института, који заузима високо место на светској ранг листи научних институција тог нивоа. Такође је подсетио да у тој научној установи ради 36 сарадника од којих је 35 доктора наука, неколико доктораната а да Институт сарађује са знаменитим личностима, савременицима и научним посленицима из Србије и региона.

Бјелајац је истакао је да се ради пре свега о историчарима али и о стручњацима из других научних области, филозофије, права, политикологије, књижевности, што све чини да ова установа негује високи ниво мултидисциплинарног приступа науци.

Такође је нагласио да се издања Института објављују на свим светским језицима од енглеског до јапанског, кинеског и хинду језика, као и да сарадници тог института објављују своје у свим издавачким кућама почев од „Службеног гласника”, до „Прометеја“ и других и да се баве најразличитијом тематиком почев од политичке историје, историје личности, науке, економије, државе, културе, музике, цркве и свих других које интересују читалачки аудиторијум.

Он је истакао да се у циљу промоције најновијих научних издања сваког месеца одржавају трибине на којима се презентују књиге сарадника тог Института, као и да је боравак у Прокупљу организован у том циљу, посебно са намером да се историјско штиво приближи најзаинтересованијима, а то су будући студенти историје, а и сви остали чија је област интересовања историјска наука.

Нагласио је да област бављења историјом Института усресређена на раздобље с краја 19, 20. и 21. века. Тако се према његовим речима много аутора бави како Првим и Другим светским ратом тако и личностима које су имале пресудни утицај на историјска збивања у том раздобљу.

-Влада уверење да ми у Србији треба да се окренемо од прошлости ка будућности, што значи да није неопходно  преиспитивати наводе и писане историјске документе који говоре о нашој блиској историји, а то је погрешно, јер постоји велика вероватноћа да многи од тих писаних навода нису тачни. Тако да је пред нама тежак задатак сталног истраживања и испитивања, у потрази за истином, имајући у виду нашу тешку и компликовану историјску прошлост, која се не односи само на раздобње између два светска рата, већ и на најближе нам време деведесетих година, казао је Бјалајац.

На презентацији у прокупачком Народном музеју Топлице, коме су присуствовали углавном ученици завршног разреда прокупачке Гимназије, најновија издања Института представили су сами аутори међу којима су били Наташа Милићевић, Бојан Симић, Давор Стипић и дуги.

Овом приликом говорили се и о научном часопису „Токови историје“ који излази од 1967. године три пута годишње и који заузима високо 31. место на ранг листи научних часописа југоисточне Европе.

Између осталог на презентацији Института говорило се и о научним трибинама које се у организацији Института за новију историју Србије одржавају једном месечно и то у различитим крајевима Србије.

Пред прокупачким читаоцима су се нашла и најновија издања и публикације међу којима су посебно интересовање изазвала публикација „Србија од 1980. до 1986. – Од Тита до Милошевића“ Слободана Селенића али и многе друге занимљиве књиге.

Своја најновија издања Институт за новију историју Србије поклонио је прокупачкој Библиотеци „Раде Драинац“, Народном музеју Топлице и Историјском архиву, па се читаоци могу са њима упознати у библиотекама тих установа.