У организацији Народне билбиотеке „Раде Драинац“, пред прокупачком публиком представљена је нова књига Снежане Милојевић под насловом „Сумпоровита вода“. Реч је о књизи прича, објављеној у Кључ издаваштву (Београд), чији је уредник и власник Милан Трпковић учествовао на промоцији. Поред њега, о књизи је говорио и Драган Огњановић, док су одломке из прича читале полицијски капетан Валентина Радић и некадашња ученица ауторке књиге, будући филолог Милица Миленковић. Промоција је одржана у спомен соби „Драинац“, која је била довољно велика да прими све љубитеље добре књижевности и поштоваоце писаног опуса Снежане Милојевић.
-Између претходне књиге прича, која је имала значајну рецепцију и добила сјајне критике („Градић Смејтон“) и нове књиге прича прошло је десет година. У међувремену су објављене две моје монографије од националног значаја и књига путописа. Зато што је књига угледала светлост дана, велику захвалност исказујем проф. др Владислави Гордић Петковић, која ме је подржала у томе да не одустанем, дала ми низ корисних сугестија у вези са рукописом и била рецензент књиге, што је „Сумпоровитој води“ свакако најбоља препорука, рекла је аутор „Сумпоровите воде“, Снежана Милојевић.
Она је објаснила да је наслов симболичан и да представља сумпор као синоним за пакао (зло, манипулацију, лаж, конструисање, поигравање, злоупотребу), и да лагано постаје видљив и у свакодневном животу.
-Ипак, уколико се осврнемо на реч сумпоровита, знамо да сумпоровита вода може имати и лековито дејство, што је у књизи приказано кроз бањско лечење као материјализацију идеје. Аутентични наслови мојих прича јасно комуницирају са актуелним тренутком (нпр. „Елементарно ажурирање“, „Транзиција“ и сл), а кроз своју књигу прича преиспитивала сам друштвени пад, замену правих вредности за суплементе истих, доводећи их кроз иронијски отклон до апсурда. Приче говоре и о појединачном паду, отуђењу, себичности у љубави, користећи као јасно предназначење преиспитиваног чувене јунаке античке митологије. Као што Владислава Гордић Петковић каже – књига би могла да се зове и Ахил, по псеудониму мачо-јунака прве приче, када би овај скуп прича добио стуктуру романа у којем се приказује метаморфоза, од апсолутне зависности од баналног, али благоглагољивог мушкарца, до достизања способности да се живот настави самостално, истакла је Милојевић.
Оно што представља већ стилски препознатљив манир Снежане Милојевић, јесте да неретко своје приче смешта у оквире путописних размера. Неке од њих су смештене у градове Туниса, а неке у градове Сицилије; Мароко бива симбол краха мушко-женског односа, по асоцијацији на филм Казабланка. Снежана Милојевић своју ерудитну природу дискретно приказује кроз имплементацију добро познатих класика културе, па и класика филмске уметности – те тако посматрање гавранова на крову болничке капеле призива у сећање Хичкоков филм „Птице“.
Снежана Милојевић сматра да једна добра књига не може променити свет, али све такве књиге заједно, итекако могу. Довољно је да усмере читаоца на постављање правих питања, која су се негде загубиле у данашњем убрзаном тренутку, када појединац нема времена да се удубљује чак и у оно што га занима, када колектив постоји као група људи у којој нико никог не слуша и не покушава да разуме.
-Истицање савести и одговорности да се од популистичких манипулација и свесног усмеравања на оно небитно или зло, преусмери на оно битно и суштинско, императив је сваког мислећег бића, закључила је ауторка „Сумпоровите воде“.
Као што уредник издања Милан Трпковић каже: „Сумпоровита вода“ је збирка „окрепљујућих“ прича сатканих од тема у којима се свако може пронаћи. Она нам доноси путовање као полигон за проналажење себе, говори о тежњи ка излечењу, одгонетању емоција и верујућој нади у лековитост слободе“.
