У Народном музеју Топлице, у оквиру програма, поводом обележавања градске славе Свети Прокопије, предстваљена је монографија „Ратници Гвозденог пука“, аутора, музејског саветника, историчара Дарка Жарића. Пред великим бројем посетилаца, међу којима су били представници Града Прокупља, Цркве и Војске Србије, о монографији је поред аутора, говорио и директор Народне библиотеке „Раде Драинац“ Драган Огњановић.
Ово је прва монографија о најбољем српском пуку, а урађена је на 420 страна у А4 формату. У монографији се налази 230 фотографија, приказан је ратни пут Гвозденог пука 1912-1918. године, дати су спискови са подацима о 2985 погинулих и 548 преживелих ратника пука, одликованих ратника са Карађорђевом звездом са мачевима, Легијом части и другим одликовањима, најхрабријим официрима и подофицирима и споменицима посвећених пуку. Објављивање монографије финансијски је помогло Министарство културе Републике Србије.
Испред локалне самоуправе присутне је поздравила већник за културу Милица Ерић, која се захвалила свима који су били укључени око објављивања ове монографије.
– Свака ново написана књига са нашом пребогатом али болном историјом остаје нашим поколењима да се трајно сећају својих предака. Аутору бих честитала и пожелела да настави и даље са писањем оваквих и сличних наслова, изјвила је Ерић.
-О ратном путу и самом пуку писано је до сада скромно. Гвозденим пуком највише су се бавили наставник на Војној академији пуковник Мирко Добричанин и локални историчари са југа Србије, професори Добросав Туровић, мр Радоје Костић и Петко Мрјановић. Захваљујући Жарићу, који је уложио огроман труд и рад, Гвоздени пук, најелитнија и најодликованија јединица српске војске икада, по први пут је добила своју монографију, која је јединствена из много разлога. Она има 420 страна, а прате је фотографије, које су од велике важности, јер приказују догађаје и прате судбине јунака ове јединице, а неке од њих су објављене по први пут. Ово је велики издавачки подухват и на томе честитам и аутору и издавачу, рекао је представљајући Жарићев рад и монографију „Ратници Гвозденог пука“, Драган Огњановић.
Према речима аутора овог капиталног дела, монографија „Ратници Гвозденог пука“ заокружује једну целину, јер сада овај најпознатији пук српске војске, поред Спомен собе и Спомен парка у Прокупљу, има и своју монографију.
-Ово је прво издање, урадићемо и допунско, али ћемо се пре тога потрудити да ово промовишемо у целој Србији, јер ми имамо историју, која у сваком од нас изазива понос, а „Гвоздени пук“ је зарад слободе чинио такве подвиге, које данас не би чиниле ни најелитније војне јединице. Он је из места мобилизације у Прокупљу 7. 10. 1912. године у Први балкански рат кренуо са 4.755 војника и подофицира и 60 официра. У овом рату погинуло је из Гвозденог пука 249 ратника, док је у Другом балканском рату погинуло 244 припадника. Укупно је после балканских ратова било 4.262 ратника. Из строја тј. погинулих и рањених избачено је 33 официра и 2.120 подофицира и редова, тј. 50 одсто укупног састава мобилисаног пука. Након завршене мобилизације 30. јула 1914. године, бројно стање пука је било 4.538 бораца, 67 официра, 646 подофицира и каплара и 3.825 радова. Гвоздени пук је у борбама на Церу, Колубари и Дрини 1914 имао укупно 812 погинулих редова и подофицира. Годину је завршио са 3.726 живих ратника. За четири месеца борби у 1914. години из пука избачено је из строја 35 официра, 2.303 подофицира и војника, рекао је аутор монографије „Ратници Гвозденог пука“ Дарко Жарић.
Он је додао да је 1915. године погинуло или нестало 530 припадника пука, а рањен 421.
-Пук се повукао према Елбасану, а поред реке Шкумби дошло је 2.363 припадника пука, 46 официра, 1.721 редова, 369 каплара, 226 подофицира и један чиновник. У Драч и Валону није стигло 15.053 припадника Моравске дивизије првог позива и 15.556 припадника другог позива. На Албанско подручје стигло је само 1. 647 припадника од 16.651 мобилисаних у Моравској дивизији трећег позива. Према подацима од 30.7.1914. године, по извршеној мобилизацији у Моравској дивизији првог позива, која је тада била у саставу Друге армије, било је 19.221 припадника. У Елбасан је дошло само 473 припадника 16. пешадијског пука, а остали су или страдали или се предали. На Крфу 15.2.1916. године искрцало се 2.182 припадника пука, 63 официра, три чиновника, 347 подофицира, 437 каплара и 1332 редова. Ово су само неки од података које љубитељи историје могу наћи у мојој монографији “Ратници Гвозденог пука“, коју могу купити у Народном музеју Топлице, који је њен издавач, истакао је Жарић, наводећи да много времена треба да се исприча све што знамо о храбрим јунацима Гвозденог пука и да је ово само део онога што монографија садржи. Уз бројне фотографије, ту су и табеле, које су дате како би се најјасније видео преглед броја учесника у ратовима од 1912-1918. године.
Он је закључио да се кроз табеле, које су приказане у књизи, а на основу изнетих података, види да је број припадника варирао током ратних година и да је било више мобилизација и реорганизација, па се са сигурношћу не може тачно рећи, колико је људи прошло кроз пук, а најизвесније да је тај број 6.500.
Ова монографија, према речима рецензента проф.др Саше Марковића, представља капитално дело и драгоцено сведочанство о одговорности српског народа у периоду најтежих историјских искушења, каква са собом доносе ратне околности, претња окупацијом, репресијама и уништењем идентитета.
-Рукопис колеге Жарића, обележен је детаљним сведочанствима, која нису скрајнула ниједну околност, утемељен на историјским изворима и постојећој, иако скромној литератури, представља одлучан искорак у очувању „културе сећања“. Њено упориште није идеолошка амбиција самозадовољства и ароганције, већ историографски наратив, који има намеру трајног присуства. Приморани да се бране, Срби су се трудили да у томе буду успешни, јер је то значило не само одбрану државе, већ и породице. Представник овог наратива српске савремене историје, обележене ратним искуствима, био је и Гвоздени пук. Његов ратни пут је сведок одбарне и очувања слободе и пожртвовања, које је ради ње испољено, записао је проф. др Саша Марковић.
Овом приликом највеће признање СУБНОР-а Србије, за допринос у развијању и осавремењавању традиција ослободилачких и одбрамбених ратова и очувању тековина антифашистичке борбе Србије, аутору монографије Дарку Жарићу и Народном музеју Топлице уручио је председник СУБНОР-а Србије, град Ниш и члан председништва СУБНОР-а Србије Анђелко Милићевић. У име музеја признање је примила директорка Љиљана Красић.
Аутор монографије „Ратници Гвозденог пука“, Дарко Жарић је завршио Филозофски факултет, одсек истрорије на Универзитету у Приштини. После положеног дипломског испита запослио се у 2000. године у Народном музеју Топлице у Прокупљу. Две године касније је добио звање кустос, 2013. године звање виши кустос и 2021. звање музејског саветника. Аутор је монографије „Обележавање 100 година од Топличког устанка и 100 година од ослобођења Прокупља у Првом светском рату“(2020). Коаутор је две монографије „Историја локалне управе у Прокупљу“(2015) и Народни музеј Топлице 1946-2016“(2016). Аутор је каталога и поставке у Спомен соби „Гвоздени пук у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918.“ До сада је објавио 46 стручних радова у зборницима и годишњацима, Војноисторијском зборнику, Годишњак Музеја жртава геноцида, часопис ЈУ Спомен подручје Доња Градина, Република Српска, Бих, Архивски записи Државног архива Црне Горе, тематским зборницима са научних скупова са међународним учешћем, Топличком зборнику, као и часописима за књижевност, уметност, културу и друштвена питања, „Српски југ“, „Топлички венац“, ТОК и Збиља.
Учествовао је у реализацији 23 изложбе, а урадио је или је учествовао у реализацији шест поставки. Био је учесник 11 научних скупова, међународних научних конференција и конгреса са рефератом у Софији, Никшићу, Прокупљу, Косовској Митровици, Сурдулици, Лесковцу, Врању и Београду. Био је организатор и секретар Међународног научног скупа „Топлички устанак 1917. -100. година касније“ у Прокупљу 2017. године (41 учесник), организатор Округлог стола „Гвоздени пук – најодликованији српски пук“, у Прокупљу 2018.(10 учесника), председник одбора Научног скупа са међународним учешћем „Ратни злочини бугарске војске на југу Србије“, 2019. године у Прокупљу и Пролом Бањи (22 учесника), као и председник одбора Научног скупа са међународним учешћем „110. година од мобилизације Гвозденог пука у ослободилачким ратовима Србије – српака војска у историји и традицији“ 2022. године (23 учесника).
Члан је Националне комисије за војну историју при Министаврству одбране Републике Србије, која је обновила свој рад 2014. године. Марта 2018. године изабран је за председника секције историчара МДС и члана комисије за додељивање музејске награде „Михаило Валтровић“.