У промоцији књижевних новина, чије представљање је било део овогодишње књижевне манифестације „Драинчеви сусрети песника“, у прокупачкој билиотеци, учествовали су Видак Масловарић, Милан Лукић и Мајо Даниловић.
Они су говорили о значају овог листа, као и томе шта се све у њему најчешће може да прочита, нагласивши да су то увек актуелне теме из књижевног и културног живота.
Књижевне новине, данашње гласило Удружења књижевника Србије, бележи традицију од 76 година излажења. Први број из штампе се појавио 17. фебруара 1948. године, а уредили су га револуционар Јован Поповић и надреалиста Милан Дединац. Првих неколико година Јован Поповић се потписује као одговорни уредник, а у редакцијски састав улазе истакнути писци, који накратко или дуже обављају уредничку функцију. Међу њима су Душан Костић, Милан Богдановић, Скендер Куленовић, Ристо Тошовић, Танасије Младеновић, Душан Матић, Чедомир Мирковић, Милош И.Бандић и Зоран Глушчевић. Садашњи уредник Књижевних новина је Братислав Р. Милановић.
На одговорним пословима у Књижевним новинама, као главни и одговорни уредник и директор, најдуже је био Танасије Младеновић (1954-1968), који је делио судбину овог књижевног и друштвеног листа. Од почетка, али и дуго касније, Књижевне новине су биле званично гласило Савеза књижевника Југославије, да би потом, прерасле у гласило Удружења књижевника Србије. Југословенски карактер обезбеђивали су му не само објављени књижевни садржаји, већ и састави редакције, уређивачких одбора и издавачких савета. Делио је и судбину ондашњег идеолошки снажно обојеног друштва, а због својих садржаја поједини бројеви су забрањивани, смењивани уредници и целе редакције, чиме су спутаване, бар привремено, уметничке слободе.
Од седамдесетих година, водећу уредничку функцију вршили су, филозоф Драган М.Јеремић, затим књижевници Милисав Савић, Милутин Петровић, Миодраг Перишић, Петар Цветковић, Предраг Драгић Кијук, као и Мића Цвијетић, доктор књижевних наука, песник, књижевни критичар, путописац и преводиолац.
У Књижевним новинама од самих почетака и све деценије касније, сарађивали су и најпознатији српски и југословенски писци, међу којима и Исидора Секулић, Иво Андрић, Десанка Максимовић, Бранко Ћопић, Милорад Панић- Супер, Ото Бихаљи-Мерин, Миодраг Павловић, Скендер Куленовић, Меша Селимовић и други.
Лист није био без уплива политике и идеологије, али је одиграо и незаобилазну улогу на освајању уметничких слобода и на демократизацију друштва. Његова улога је, ипак, књижевна, а он представља сведочанство књижевног и културног живота, њихових токова, процеса и преображаја.
