У Дому културе одржана је промоција нове књиге „101 тренутак“, прокупачког песника Миливоја Крстића.
Публици је представљена песничка збирка хаику поезије, у коју је песник уврстио тачно 101 хаику: 25 пролећних, 25 летњих, 25 јесењих, 25 зимских и један новогодишњи.
Како хаику песници инспирацију налазе најчешће у природним појавама, јасно је зашто годишња доба заузимају тако значајно место у овом поетском жанру „кратком као уздах“.
Представљајући аутора, директор Народне библиотеке „Раде Драинац“, Драган Огњановић, истиче да је овај познати прокупачки песник мајстор кратке форме, афоризама и хаикуа, који поседује моћ да стиховима ухвати тренутак, што је и много пута доказао, а у овој књизи је то учинио 101 пут.
Сам аутор каже да је на идеју да пише хаику поезију дошао сасвим случајно, да их је стварао по угледу на прокупачку песникињу Олгу Манчић Лодику.
-Волим да пишем и могу вам рећи да су јунаци мојих песама увек стварни ликови, ликови из мог живота, каже аутор и додаје да је велику подршку у свом дугогодишњем песничком стваралаштву имао од стране пријатеља, сарадника, а најдража му је она коју је добијао, а и данас је има, посебно од најмлађих чланова своје породице.
Додаје да су први почеци хаикуа кренули давних година, када су му синови, као основци, донели најбољу антологију хаику поезије. Тада је заволео ту кратку форму у којој је свака песма један тренутак. Убрзо је тада, 1996. године већ успео да се упише у анале Word haiku, међу 600 песника у свету.
За разлику од хаику збирке, рецепт за хаику не постоји, ако се изузме број од седамнаест слогова, а и неки традиционални јапански естетски оријентири, као што су „ваби“ -једноставност и „саби“- осећај усамљености.
Свет који хаику песма описује има јасно утврђен и структурно добро укумпован карактер, ексклузивност, нешто што песми обезбеђује не само да траје, него је чини и вредном трајања, као у Крстићевом хаикуу:
„Сенка облака
над пољем кукуруза –
жути се тиква.“
Ефекат изненађења је, на пример, на добар начин изведен у наредна два хаикуа:
„Пева гугутка –
Дуго очекивана
Еклипса сунца.“
„Бела недеља-
дуси тамецичући
прескачу огањ.“
У Крстићевој збирци читалац ће лако за себе наћи довољан број антологијских хаикуа, оних у којима једнако може да ужива сваки пут када се на њих врати.
Рецензију књиге написао је Небојша Симин, а издавач је Књижевно друштво Драинац које ради у оквиру Дома културе у Прокупљу.
На промоцији збирке хаику песме читали су песникови сарадници и пријатељи, Ђорђе Ваљареви, професор руског језика који је урадио руски превод, Драган Ристић, професор немачког који је урадио немачки превод, а хаику на матерњем, српском језику читала је директорка Дома културе, Тијана Петровић.
Хаику збирка поезије пета је књига песника Миливоја Крстића, који најављује још много лепих и необичних стихова за љубитеље поезије.