У Народној библиотеци „Раде Драинац“ љубитељима писане речи Бранка Радовановић представила  је књигу „Даница“. Она у њој говори о помало заборављеном делу књижевнице Данице Марковић и њеном стваралаштву. „Даница“ је према речима ауторке  осврт на рад и стваралштво ове  књижевнице,која је обележила прву деценију двадесетог века..

Сама књига,према мишљењу директора издаваштва Службеног гласника и уредника ове књиге Петра Арбутине,дочарава читаоцима одређени део културне историје и уводи их у бројне чињенице,које показују време и околности које су утицале на њен живот и дело.

Ауторка Бранка Радовановић је испричала да се са ликом и делом Марковићеве срела још у средњој школи и да је желела да оживи сећање на ову изузетно талентовану књижевницу,која је пала у заборав,иако је током своје литерарне каријере добијала одличне критике. О њој су писали и Јован Скерлић и Антон Густав Матош.

-Треба подвући да се књижевница Даница Марковић,као једина жена песникиња,налази у легендарној „Антологији новије српске лирике“,коју је приредио Богдан А. Поповић,нагласила је ауторка „Данице“ Бранка Радовановић.

Она је овом приликом врло детаљно говорила о животу и раду ове књижевнице,чије стваралаштво спада у групу оних књижевних дела,које су писале талентоване српкиње пред Први светски рат,а чији трагични живот,ипак није успео да је онемогући у томе да све до смрти ствара пре свега поезију,али и прозу,као и да интензивно сарађује са дневним листом „Политика“,али и другим листовима и књижевним часописима.

Даница Марковић је добила награду за најбоље књижевно дело објављено у 1928. години из Фонда Љубомира М. Михајловића,што је чини првом женом књижевницом,коју је наградила Српска краљевска академија. Током Топличког устанка,због залагања за „српску ствар“ од стране бугарских власти ухапшена је и осуђена на смрт. Ослобођена је захваљујући залагању Црвеног крста,холандске краљице Вилхелмине и бугарског књижевника Ивана Вазова.