Рођени Куршумличанин Богдан Радуловић илити „дивљи човек“, како га из симпатије зову пријатељи,кроз поезију коју пише открива своју лирску природу, која оплемењује све оно што нагонски избија из људског бића. Његове еруптивне емоције имају три изворишта: љубав према завичају,љубав према жени и према природи. Те три љубави се у његовим стиховима спајају у стално надахнуће и подсећају нас на чувени Рембоов стих који каже да се и у природи може бити срећан као покрај жене.
Према мишљењу бројних критичара,поезији овог песника,који се поноси местом свог рођења,селом Загрђе код Иван Куле недалеко од Ђавоље вароши,треба се увек изнова враћати са новим жаром,јер он је песник живота.
Силно повезан пуноћом живљења,он стихом тражи смисао живота и чврсто се нада да су јутра пуна росе и доброг људског зближења. Урањају у његове песничке пејзаже беличасте магле далеких снова,зрцали се у зеленилу вода,те му песма подсећа на запис.
– Повремена наративност Радуловићеве поезије његов је метод. Он се не одриче песничке традиције,напротив. Ваљају се непрозирне магле асоцијација,стих сазрева исклесан и одбрушен,те постаје запис,свечан као слово споменика,записао је о поезији овог песника др Павле Блажек.
Да би остао веран природи,Богдан Радуловић говори њеним језиком и метафорама Сунца,Месеца,неба,ветра. Тај језик је чист,једноставан,али и обогаћен епитетима.
Српски песнички Тургењев, како га још зову,доживљајно је исписао завештајну поезију природе и сместио у збирку под називом „Луди поток“,а она нам стиховним призивом враћа веру у песничку реч и њене мелеме.
И своје приче,које је ставио у књигу под називом „Орлов лет“, Радуловић пише са истим жаром. Његов свет у њима је дивљина,од које се човек отуђио,а према његовом мишљењу не би било згорег да јој се колико толико врати.
Своје приче препоручује кроз неколико њих. Каже „Јастребово око“ осликава природу пуну дивљине,где се надмећу јастребови и голубови,а у суштини се, према пишчевом мишљењу, слично догађа и у људском животу. У чудесној причи у којој су на сцени један Паун и бик Жероња,два човека Радош и Славко чине зла један другоме. Када атмосфера прети да се претвори у крв и злочин,један човек мири противнике и све се завршава у најбољем реду. И кад зло прети свима и кад настаје мир,из позадине се чује смех оних који знају да се злу и туђој несрећи радују.
Ово је само једна од књига и збирки поезије Богдана Радуловића коју вам препоручујемо да прочитате.Можда унесе спокој и мир у вашу душу или вам помогне да решите неке свакодневне недоумице. Иначе,за овим књижевним ствараоцем је петнаестак књига,а неке од њих су превођене на италијански језик.