Предавање на тему „Достојевски и православље“,у оквиру Духовних разговора у Народном музеју Топлице,одржао је професор Зоран Цветковић.

У току предавања емитован је и инсерт из серије „Браћа Карамазови“,а ученици прокупачке Гимназије Лидија Стевић и Ђорђе Ковачевић отпевали су Окуџавину „Молитву“,док је Миона Миљковић презентовала библиографију Достојевског.

– Достојевски је записао,када би неко доказао да је Христ изван истине и када би Христ могао бити изван ње,ја бих радије остао са Христом него са истином,рекао је између осталог Цветковић,говорећи о великом писцу и његовом везом са православљем. Он је додао и то да је један од најдубљих животописаца. Норвежанин Херцо рекао да је Достојевски по породичном наслеђу био упућен на православље,а да је на робији највише читао Јеванђеље по Јовану,поглавље о љубави.

Цветовић се присетио,како је рекао и кратке навале антидостојевштине,која је имала упориште на Филозофском факултету у Београду средином,седамдесетих година.

-Испоставило се срећом да је потез био монденски и да није утемељен на озбиљном критичном промишљању његовог опуса,истакао је Цветковић.

Предавање на тему „Достојевски и православље“ Зоран Цветковић је завршио цитатом из студије Јустина Поповића.

-Он страсно понире у бездане човекове и жудно тражи све што је бесмртно и вечно у њему. За њега је Богочовек смисао и циљ историје,а његов свечовек није друго до историјски Богочовек,Исус Назарећанин.