Drainčevim stihovima i muzikom koju je voleo i svirao na violini,sinoć je u Narodnoj biblioteci „Rade Drainac“ počela 45. književna manifestacija Drainčevi susreti pesnika.

Drainčeve stihove govorili su članovi pozorišta „Histrion“,a notama,koje su dolazile sa violine,harmonike i gitare,veče su obojili Stiven Demirović,Boban Kostić i Vojislav Milenković.

Pozdravnu reč poštovaocima Drainčevog stvaralaštva uputio je dobitnik Drainčeve nagrade za 2013. godinu Miljurko Vukadinović,rekavši da je Drainac više od književnosti i da „pesnik nije samo onaj koji piše,već i onaj koji inspiriše“,kako je to ukazivao još jedan od francuskih nadrealističkih čelnika u vreme kada je Rade živeo u Parizu,gradu svetlosti i kulturnoj metropoli sveta,živeći od umetničke atmosfere epohe i sviranja violine u filmskim dvoranama.

Besedeći o Draincu književnik Ivan Ivanović je rekao da je on to već učinio u svojoj literaturi i da se Draincem bavio čak u pet knjiga. Najpre u knjizi „Crni dani Rake Drainca“,zatim „Drainac između četnika i partizana“,„Drainac,Fenomen i Crni dani“,„Kako upokojiti Drainca“ i „Odbrana Drainca“. Prve četiri knjige je objavio,a peta je u rukopisu,pa ova njegova beseda,kako je istakao, može da bude njena promocija.

– Nastojao sam da ga učinim svojim književnim junakom i da kroz njegovu prizmu sagledam noviju srpsku istoriju. Bilo da sam pisao roman ili esej o Draincu,uvek sam imao na umu da je ovaj pisac iz Toplice više nego drugi srpski pisci reprezentovao našu epohu. To znači da Drainac nije samo pisao poeziju,nego da ju je živeo. To se može reći samo za velike pisce,naglasio je Ivanović dodavši da je Rade Drainac bio i najnapadanija ličnost srpske poezije.

Prema rečima ovog pisca i sam Drainac je pisao o napadima na njega i njegovu poeziju,te je tako izneo podatak: „Ja sam odista postigao najveću popularnost za najkraće vreme. Samo za  dve godine izašlo je 372 napada protiv mene. Stvorena je predstava,jedno „određeno“ ubeđenje o meni. Jednom rečju: postao sam slavan pesnik!“. Nikada se nije plašio polemike i na sve te uvrede je bio primoran da odgovara.

– Zbog svoje revolucionarnosti u poeziji,otvorenosti i iskrenosti u javnom životu,beskompromisnosti u stavovima,Drainac je stekao mnogobrojne protivnike i neprijatelje. Bio je napadan sa svih strana i s leva i desna,i od crkve i od politike,i od tradicionalista i od revolucionara,i od učenjaka sa univerziteta i akademija i od neznalica i polusveta,podvukao je Ivanović.

Iz svih ovih razloga,kako navodi pisac Ivan Ivanović,smatrao je za potrebno da napiše delo „Odbrana Drainca“.

– Pesnika moramo da branimo od nas ovakvih kakvi smo. Uveren sam da će neka nova generacija da se zgrozi nad nama koji smo „upokojili Drainca“. Jer,dokle god se ljudi bune,dokle god nove generacije ne prihvataju zatečeno stanje stvari,dokle god teže pravdi i istini,Drainac će biti simbol bunta i otpora,zaključio je govoreći u odbranu Drainca pisac Ivan Ivanović.