Prvi roman dugogodišnjeg profesora srpskog jezika Zore Popović,pod nazivom „Grad niz brdo“ predstavljen je pred brojnim ljubiteljima pisane reči u Narodnom muzeju Toplice.O njemu su govorile profesori prokupačke Gimnazije, ruskog Zorica Kovačević i srpskog jezika Sonja Đurović,ali i sam autor.
Roman „Grad niz brdo“,bogat je velikim brojem likova i događaja. Oni su nizani jedan na drugi,samostalni su,ali su povezani vremenom.
U delu se uočava jedan ritam kazivanja,koji se sastoji iz niza priča sa konkretnim likovima,što sa autentičnim,što sa izmenjenim imenima.
-Sve je svedeno na nivo jednostavnosti,ili je možda bolje reći,podignuto na nivo jednostavnosti,jer se to jednači sa savršenim. Autor nas lako uvuče u priču i mi,čitaoci,ispijamo čašu umetnosti sa zadovoljstvom,ushićenošću i potrebom da te „tečnosti“ ne nestane,rekla je prof.Sonja Đurović,govoreći o romanu.
Autor govori o jednom lepom životu,koji je prošao i ostavio uspomene,sećanja,iskustva i poruke koje su „buduće odbrane“. Roman se završava motivom svesti o neminovnom gubitku svega koji se kao lajtmotiv javlja nekoliko puta u romanu,počev od motoa romana „Osvrni se za sobom. Šta vidiš? Prohujalo vreme. Začas.“
-Roman sam pisala godinu ipo dana i radovala se svakom redu. Bilo je i lepo i lako,ali istovremeno i teško. Želela sam da napišem redove o jednom lepom vremenu,o obrazovanju,odrastanju,o životu gimnazijalaca,ali i studentskom životu. Svi moji likovi su stvarni,neki su još sa nama,a neki nisu. Želela sam da uspem da završim ovaj prvi roman i da oni ljudi o kojima se u njemu i govori uspeju da ga pročitaju,naglasila je autor romana „Grad niz brdo“ Zora Popović.
Prema mišljenju Đurovićeve u romanu se neizbežno nameće misao o vremenu,njegovoj prolaznosti i brzini dešavanja,ali i o žalu za onim što je prošlo,jer je prošlo,a da nas niko nije naučio kako se rastati od ljudi,a da nas rastanak ne boli. To je misao koja autora samo trenutno zaustavi,a onda usledi misaona svetlost,tip andrićevske misli o životu čudu : „Život vuče ljude. Uvek se nastavlja. Uvek ga ima. Lepota ima.“
-Kako se roman u ruke uzme,tako se već na naslovnoj strani,na koricama naiđe na otvorena vrata što nagoveštava gostoprimstvo u jedan lepi svetli svet šezdesetih godina. Onda usledi nadahnuta priča o vremenu pisama,fotografija i mirisa „pokošenog sena“. Tako da se roman istovremeno i čita i gleda i oseća. To književnica u romanu i kaže: „Osećanja su čoveku na koži i u očima“,istakla je Đurović.
U svom prvom romanu „Grad niz brdo“ Zora Popović je govorila o vremenu i događajima u Prokuplju i Beogradu,a u drugom će kako kaže,pažnju posvetiti samo Prokuplju. Oni koji su pročitali prvi roman ovog autora,sabirajući svu paletu utisaka, već se raduju njegovom produžetku, kako bi saznali šta se dalje dešavalo sa Lorom i svima onima koji su na bilo koji način bili deo njenog života.
