Статус града за Прокупље,који је у републичком парламенту затражио посланик Дарко Лакетић,у сваком прокупчанину једноставно је морао да изазове посебну пажњу. Какви би то били када за место у коме живимо не би пожелели да је,за почетак бар по називу или дефиницији,нешто најбоље и највеће. А дефиниција каже,град је урбана средина са улицама,трговима,деловима града,парковима и шеталиштима,градским корзоом и главном градском улицом,управним и комуналним функцијама,школама и дечјим вртићима,образовним установама општег и посебног карактера,медијима,верским објектима,трговинским и угоститељским радњама,индустријом и производним погонима. Град се одликује одређеном величином,која варира од густине настањености,значајем и опремљеношћу и заступљеношћу градских садржаја у њему.

Обично се за добијање статуса града као главни услов везује број становника од преко 100.000 по Закону из 2007. године,али треба истаћи да то више није пресудно и да је у међувремену неколико њих овај статус добило на основу специфичности као што је близина државне границе. Десетак градова је то постало због посебног географског положаја и изузетног значаја за одређена подручја Србије. У томе се сасвим сигурно може препознати и наше Прокупље као општина којој треба помоћи да се са давањем статуса града створе услови за више инвестиција и бољи економски развој. О томе да ће унапређивање статуса наше локалне самоуправе допринети њеном развоју и пуном коришћењу привредних,кадровских и природних капацитета,најбоље говоре искуства градова који су то постали у 2016. години. На примеру Кикинде то је изградња индустријске зоне,долазак неколико страних инвеститора и смањење незапослености што води остваривању стратешког циља као што је тренд повећања броја становника. Искуства Пирота такође кажу да градови имају посебне погодности као што је лакши излазак пред иностране инвеститоре него кад је у питању општина. Поред тога отвара се и простор и за прилив већих трансферних средстава из буџета Републике. Тако би и Прокупље имало већа средства него сада као општина а увођење у статус града би поред тога представљало и нешто што даје на имиџу који је важан,не само само за нас него и за било који други град. Осим повећања трансферних средстава,статус града доноси нам и могућност оснивања комуналне полиције што у првом реду треба посматрати као значајан корак према чистијој и лепшој средини у којој живимо. Ако је нецелисходна подела на општине онда Прокупље може бити град као целина а у том случају не само да не увећава администрацију већ може и да је смањи. Даљим процесом децентрализације Србије,сигурно је да ће градови добијати и неке нове надлежности. Многи се залажу да се новим изборним законима створе услови и за директно бирање градоначелника што би био још један квалитет у остваривању бирачког права грађана.

Наравно,као и све друго што неко ради,и ова иницијатива од неких је дочекана ,,на нож“ неаргументовано,злурадо а што је најважније у незнатној мањини. Таквих је било и биће али ако не мењамо ћуд и понашање свих нас,бар по питању општег интереса,онда ћемо остати на нивоу паланке иако можемо да будемо град. Бити град није ствар симбола и форме,већ економске потребе а то би било и право признање за Прокупље,оцењује општинско руководство.