Dodelom zahvalnica najvernijim i najaktivnijim čitaocima i predstavljanjem rezultata rada, ali i druženjem sa piscem Vladanom Matijevićem i njegovom knjigom „Pakrac“, Narodna biblioteka „Rade Drainac,“ obeležila je 94 rođendan. Tim povodom u ovoj ustanovi kulture našli su se brojni ljubitelji knjige i poštovaoci rada zaposlenih.

-Velika mi je čast i zadovoljstvo da vas pozdravim u ime Grada Prokuplja i čestitam vam dan ustanove, 94 rođendan. To je veliki i značajan jubilej, a mi ćemo kao lokalna samouprava nastojati da vam i ubuduće pomažemo. Moram da vam kažem da smo zadovoljni vašim radom, a u prilog tome govori i činjenica da intenzivno radimo na rešavanju prostora biblioteke. Lokaciju smo već našli i izmenili plan generalne regulacije, tako da smo pripremili prostor za izgradnju nove biblioteke. Videćemo, u saradnji sa nadležnim ministarstvima, da nam pomognu, s obzirom na to da je projekat dosta skup, a i mi ćemo se uključiti kako bismo realizovali dugogodišnju potrebu i želju svih nas, rekao je zamenik gradonačelnika Prokuplja Marko Kostadinović i izrazio zadovoljstvo zbog velikog prisustva dece u ovoj ustanovi na njen rođendan.

Goste u biblioteci, među kojima su bili učenici Osnovne škole „Nikodije Stojanović Tatko“, pozdravio je i direktor Narodne biblioteke „Rade Drainac“ Dragan Ognjanović, podsetivši da je prva građanska čitaonica u Prokuplju osnovana 1910. godine.

-Ova ustanova baštini tradiciju bibliotekarstva u Toplici još od davne 1910. godine, kada je u Prokuplju osnovana Građanska čitaonica. Posle prekida nastalog usled Balkanskog i Prvog svetskog rata, 23. marta 1930. godine u Prokuplju se otvara Narodna čitaonica sa univerzitetom.Odmah po oslobođenju Prokuplja u Drugom svetskom ratu osniva se Narodna knjižnica i čitaonica u Prokuplju. Biblioteka 1961. postaje matična za opštinu Prokuplje, a 1973. otvara se samostalno Dečje odeljenje. Iste godine biblioteka dobija i ime Narodna biblioteka ,,Rade Drainac” , rekao je Ognjanović.

Programska delatnost Biblioteke organizovana je na Odeljenju za odrasle, na Dečjem odeljenju i u dva punkta na seoskom području u Maloj Plani i Žitnom Potoku.

Prema rečima direktora Ognjanovića, knjižni fond ima preko 100.000 knjiga, najmlađi član ima devet meseci, a najstariji je 1937. godište.