Полагањем венаца и парастосом првој жртви Нато бомбардовања војнику Бобану Недељковићу, у гарнизону „Ратко Павловић Ћићко“ у Прокупљу, почело је обележавање 19 година од злочиначке Нато агресије на Србију, тадашњу Југославију. Венце су положили делегација Општине Прокупље, чланови породице и припадници Војске Србије.
Испред споменика палим борцима у ратовима од 1990. до 1999.године у центру града, настављена је церемонија обележавања почетка овог стравичног страдања и рушења Србије.
Након одржаног опела жртвама НАТО агресије и борцима Топлице, венце и цвеће положили су представници Општине Прокупље, чланови породица погинулих родољуба, представници Војске Србије, Удружење бораца ратова од 1990. до 1999.године, као и многа друга удружења и грађани Топлице.

Подсећајући на дан када су прве бомбе пале на Србију и Топлицу, присутнима се обратио заменик председника Општине Прокупље Мирољуб Пауновић.
-Поштовани чланови породица палих родољуба, уважени представници Војске Србије, Полиције и грађани Прокупља. Данас се навршава 19 година од када је на Србију започео напад 19 земаља НАТО алијансе и када су најбољи синови целе Србије, поносно и усправно стали у одбрану слободе и части. Топличани су те 1999. године достојанствено и честитог образа кренули у одбрану своје Србије и Топлице. Нису питали за цену слободе своје отаџбине. А она је као и увек на овим просторима плаћена крвљу најбољих синова. Крвави пир НАТО алијансе трајао је 78 дана и ни за један од тих дана нема заборава.

Ми и данас после готово две деценије памтимо звук сирене, прасак бомби, смртоносни звиждук гелера, рушевине и звук смрти. Ми морамо да памтимо, а сви остали треба да упамте да Србија и Топлица неће и несмеју да забораве. Ни за један од тих ратних дана, ни за једну жртву, нема заборава. Сећање на све оне који су дали оно највредније што су имали – своје животе за одбрану земље и народа, морамо да носимо вечно у својим срцима, јер памтећи њихово херојство чувамо себе, свој кућни праг и домовину. Наша је обавеза да се стално подсећамо на њихову величанствену жртву и да никада не заборавимо колико је била висока цена наше данашње слободе.

Шта год ми урадили, не можемо вратити те младе животе, нити можемо њиховим породицама на било који начин да надокнадимо губитак, али ово мора да буде опомена свима да се тако нешто више не понови. Најбољи начин да вратимо дуг овим јунацима, јесте и биће да чувамо своје породице, да Прокупље и Топлицу водимо знањем и мудрошћу. Њихово страдање нас је обавезало на живот уздигнутог чела и чистог образа и зато је наш задатак да градимо, да наш крај напредује. Да обезбедимо да се овде рађа што већи број деце, да нам вртићи буду уређенији, а школе савременије. Да имамо више радних места, како би млади људи своје Прокупље доживљавали као место за добар живот. То је начин да се одужимо овим родољубима чија срца никада нису престала да куцају за Србију. И да поред поштовања, туге и бола, на овом месту искажемо и огромну жељу и спремност коју ћемо употребити у будућност да наша земља никада више не буде угрожена. Поштовани суграђани, ови родољуби чијим се сенима данас клањамо су својим животом дали пример шта значи љубав према отаџбини и слободи, али су нам оставили у аманет да наш град учинимо бољим и лепшим местом за живот, рекао је Пауновић.

.

У програму обележавања 19. година од НАТО бомбардовања, учествовали су Дечји хор Дома културе „Сањалице“ који је извео химну Боже правде и песму „Ој, Србијо и рецитатор ОШ „Никодије Стојановић Татко“ Александра Милосављевић.

У Прокупљу прва жртва НАТО агресије

Тачно у 19,53 часова на прокупачки Гарнизон пала је прва злочиначка бомба, а војник Бобан Недељковић био је прва жртва НАТО агресије. И после пуних 19 година, нема човека који може да схвати зашто су и коме биле потребне хиљаде жртава изгубљених у тих 78 дана.
-Није лако долазити на оваква места сваке године, где су Бобан, као и све наше храбре колеге изгубиле животе, али је неописив понос и захвалност што су биле део нас. Они су ушли у историју, а на нама и нашој деци је да ту историју познајемо и преносимо млађима. Ново време намеће нове токове. Савремена историја иде сасвим другачијим правцем. Али из ње се свакако не могу истргнути имена оних којих нема и материјални докази свега онога што нас је задесило, рекао је мајор Бојан Миленковић.