Како би радници задржали посао, и како Апотека Прокупље не би била претња буџету Града, на данашњем, последњем скупштинском заседању за ову годину, одборници су већином гласова одлучили да од јануара месеца наредне године, управљање овом установом преузме Filly Farm из Велике Плане, на период од 15 година. Ова фармацеутска кућа понудила је највишу концесиону накнаду, наравно уз обавезу да финансира, управља и обавља фармацеутске делатности у Прокупљу и другим општинама у Топлици у којима Апотека Прокупље има своје објекте, те је тако испунила све услове из јавног позива.

Представници Апотеке и Града су задовољни решењем, јер како кажу, није више било времена за чекање.

-Један од разлога зашто смо се одлучили за јавно – приватно партнерство је очување радних места. Други разлог је спречавање негативног пословања установе, узрокованог неконкурентном позицијом у односу на апотекарске здравствене установе у приватном власништву на које се не примењују ограничења у погледу јавних набавки и правила о буџетском систему. Град ће имати приходе у виду концесионе накнаде, а услуге снабдевања лековима биће доступне на свим локацијама на којима Апотека Прокупље обавља делатност, и биће још квалитетније, чуло се у данашњем образложењу одлуке да Апотека добије концесионара.

Садашње пословање државних апотека карактеришу проблеми настали увођењем Централних јавних набавки искључиво за апотеке из плана мреже, и истовремено омогућавање издавања лекова на рецепт приватним апотекама без спровођења ЦЈН.

–Први ризик са којим би се Апотека Прокупље сусрела је тржишни ризик, односно ризик да би се у будућем периоду приходи од продатих лекова и робе смањили, чиме би се даље угрозило пословање ове установе. Циљ је спречити дуг који би се повећавао због тржишних услова. Ово је једини начин да терет дуговања не падне на плећа Града, што би било погубно. На овај начин, постајемо једина локална самоуправа која је избегла плаћање дуговања апотеке, речено је на данашњој седници.

С друге стране, применом модела јавно – приватног партнерства, омогућило би се још квалитетније пружање услуга, даља модернизација средстава и опреме за пружање тих услуга, континуирана обука кадрова за стручнији и ефикаснији рад, увођење корпоративног и још ефикаснијег управљања, а што би као резултат имало унапређење свих услуга које сада пружа Апотека Прокупље.

–Имамо низ примера по Србији где су државне апотеке ишле силазном путањом. Тако је Ваљево остало без дежурне апотеке услед недостатка лекова и фармацеута, док је дуг премашио 140 милиона динара. Даље, Град Лесковац мора да исплати дуг у износу од преко 500 милиона динара добављачу лекова из Београда, Град Бор плаћа 506 милиона дуговања Апотекарске установе Бор. И Апотека Шабац задужила је буџет Града у износу од 147 милиона динара. Град Панчево ће на име дуга Апотеке морати да исплати преко 300 милиона динара, Суботица 200 милиона, Нови Сад 450 милиона, Крушевац 348 милиона. Врање је последњих година исплатило преко 200 милиона за санирање Апотеке. Да ли је и Прокупљу ово требало да се догоди, да радници остану без посла а Град плаћа дугове који би сигурно у међувремену били вишемилионски? Како бисмо све ово спречили, одлучили смо се за овај модел, који је најповољнији и за установу, и за раднике, и за локалну самоуправу, закључено је у образложењу ове одлуке.

Подсећамо, Апотека Прокупље има 70 радника, од тога 22 магистра фармације, 40 фармацеутских техничара, четири хигијеничара и четири радника управе. Апотека послује у Прокупљу, као и у свим општинама Топличког округа: Куршумлији, Блацу и Житорађи.