Жири за доделу песничке награде „Драинац“ ове године је од 50 књига поезије објављених у 2017. години на српском говорном подручју, одлучио да она припадне песнику из Неготина Власти Младеновићу, за књигу поезије „Локалитет и свет шаркаменских рима“. У образложењу између осталог стоји, да Младеновић представља исповест побуњеног песника, који сажима искуства прошлости и садашњости, поезије и историје и изводи закључке о смислу савременог певања и постојања.

– Прожета изразитом побуном, иронијом и самоиронијом, а исказана оригиналним песничким језиком, лирика Власте Младеновића, потврђује да је певање најпоузданији пут да спознамо прошлост и садашњост, завичај и удаљени свет и да на основу тога спознамо право место, које ће припадати човеку у будућности, рекао је о поезији овогодишњег лауреата Драинчеве награде, председник жирија Горан Максимовић.

Добитник  награде „Драинац“ песник из Неготина Власта Младеновић је захваљујући на истој, рекао да је вест о томе за њега била право изненађење, као светлост и као гром из ведрог неба, зато што никога како каже, није задужио, као и то да је поезија све што има и све што може да пружи.

-Ова награда је уједно и нада за све усамљене песнике, самосвојне, али и истинољубиве и човекољубиве, као што је и сам Драинац био. Он је песник са лоше адресе, како је Црњански алудирао на све писце који живе у некаквим малим местима, провинцијама или из ње долазе. За Драинца ме песничка судбина веже много више него што сам свестан, а са чијом поезијом кореспондирам више деценија, исписујући својеврсни монолог са њим. Једно ипак знам, ја сам песник југоисточне Србије. То је она лирска линија, која се протеже исконски од Косова до Неготина. Мада су ово предели који су дали највеће јунаке, епске димензије и трагедије, овде су се испевале најлепше народне лирске песме на Балкану, тужне, а светле, како их је најбоље дефинисао Владан Недић. На том духовном наслеђу изнедрио се велики Драинац и његова лирика, рекао је добитник награде Младеновић беседећи о Драинцу.

Према његовом мишљењу Драинац је песнички јунак, који се сам борио против свих својих савременика који су га игнорисали, зато и јесте човек већи од свих њих.

-Оно што је Сима Милутиновић Сарајлија рекао за Хајдук Вељка, то се може рећи и за Драинца кроз стихове „Сам је Раде једна војска био“. И водио је он велику борбу, неравноправну, бранивши своје достојанство, своју позицију „лоше адресе“ југа. Борио се за истину, био је велики родољуб и космополита у исто време. Само такав спој и сплет ратних околности и грађанског рата, када му је живот због сваке речи био угрожен сваког момента, а који  се уздизао изнад сваког зла, могао је да да великог Човека. И није тачно, како су његови савремени злобници хтели да прикажу, да је он по природи својој, по свом карактеру, кавгаџија, бунџија, бунтовник без разлога, него је морао да се јуначки бори за своју поезију и правду. Није био ни пијанац, кафански скандал мајстор, већ је боемија била његова одбрана, а пиће само утеха. И изборио се за своје место и за вансеријску лирику великим талентом и надчовечанском битком, а најпосле и жртвом, како то обично бива са истинским јунацима, подвукао је овогодишњи лауреат Драинчеве награде песник из Неготина Власта Младеновић.