Žiri za dodelu pesničke nagrade „Drainac“ ove godine je od 50 knjiga poezije objavljenih u 2017. godini na srpskom govornom području, odlučio da ona pripadne pesniku iz Negotina Vlasti Mladenoviću, za knjigu poezije „Lokalitet i svet šarkamenskih rima“. U obrazloženju između ostalog stoji, da Mladenović predstavlja ispovest pobunjenog pesnika, koji sažima iskustva prošlosti i sadašnjosti, poezije i istorije i izvodi zaključke o smislu savremenog pevanja i postojanja.

– Prožeta izrazitom pobunom, ironijom i samoironijom, a iskazana originalnim pesničkim jezikom, lirika Vlaste Mladenovića, potvrđuje da je pevanje najpouzdaniji put da spoznamo prošlost i sadašnjost, zavičaj i udaljeni svet i da na osnovu toga spoznamo pravo mesto, koje će pripadati čoveku u budućnosti, rekao je o poeziji ovogodišnjeg laureata Drainčeve nagrade, predsednik žirija Goran Maksimović.

Dobitnik  nagrade „Drainac“ pesnik iz Negotina Vlasta Mladenović je zahvaljujući na istoj, rekao da je vest o tome za njega bila pravo iznenađenje, kao svetlost i kao grom iz vedrog neba, zato što nikoga kako kaže, nije zadužio, kao i to da je poezija sve što ima i sve što može da pruži.

-Ova nagrada je ujedno i nada za sve usamljene pesnike, samosvojne, ali i istinoljubive i čovekoljubive, kao što je i sam Drainac bio. On je pesnik sa loše adrese, kako je Crnjanski aludirao na sve pisce koji žive u nekakvim malim mestima, provincijama ili iz nje dolaze. Za Drainca me pesnička sudbina veže mnogo više nego što sam svestan, a sa čijom poezijom korespondiram više decenija, ispisujući svojevrsni monolog sa njim. Jedno ipak znam, ja sam pesnik jugoistočne Srbije. To je ona lirska linija, koja se proteže iskonski od Kosova do Negotina. Mada su ovo predeli koji su dali najveće junake, epske dimenzije i tragedije, ovde su se ispevale najlepše narodne lirske pesme na Balkanu, tužne, a svetle, kako ih je najbolje definisao Vladan Nedić. Na tom duhovnom nasleđu iznedrio se veliki Drainac i njegova lirika, rekao je dobitnik nagrade Mladenović besedeći o Draincu.

Prema njegovom mišljenju Drainac je pesnički junak, koji se sam borio protiv svih svojih savremenika koji su ga ignorisali, zato i jeste čovek veći od svih njih.

-Ono što je Sima Milutinović Sarajlija rekao za Hajduk Veljka, to se može reći i za Drainca kroz stihove „Sam je Rade jedna vojska bio“. I vodio je on veliku borbu, neravnopravnu, branivši svoje dostojanstvo, svoju poziciju „loše adrese“ juga. Borio se za istinu, bio je veliki rodoljub i kosmopolita u isto vreme. Samo takav spoj i splet ratnih okolnosti i građanskog rata, kada mu je život zbog svake reči bio ugrožen svakog momenta, a koji  se uzdizao iznad svakog zla, mogao je da da velikog Čoveka. I nije tačno, kako su njegovi savremeni zlobnici hteli da prikažu, da je on po prirodi svojoj, po svom karakteru, kavgadžija, bundžija, buntovnik bez razloga, nego je morao da se junački bori za svoju poeziju i pravdu. Nije bio ni pijanac, kafanski skandal majstor, već je boemija bila njegova odbrana, a piće samo uteha. I izborio se za svoje mesto i za vanserijsku liriku velikim talentom i nadčovečanskom bitkom, a najposle i žrtvom, kako to obično biva sa istinskim junacima, podvukao je ovogodišnji laureat Drainčeve nagrade pesnik iz Negotina Vlasta Mladenović.