Велики број пријатеља и сарадника историчара и музејског саветника Петка Маријановића, синоћ је посетио Народни музеј Топлице, али не да би присуствовао отварању неке нове изложбе или промоцији књиге, већ неуобичајеној и несвакидашњој вечери. То је било дружење које су му приредиле колеге поводом његовог одласка у пензију.
-Веома сам узбуђен и драго ми је да су се колеге сетиле да организују овакво једно дружење. Пуно је добрих година иза нас и мени је срце пуно. Емоције навиру и кад се осврнем на то шта смо све прошли заједно, знам да ћу се са задовољством сећати свега урађеног док будем уживао у својим пензионерским данима, рекао је Марјановић и додао да је још у детињству знао шта ће бити његова професија.
На самом почетку своје професионалне каријере бавио се такође историјом, али на један другачији начин. Предавао је историју у свим прокупачким школама и то је како каже за њега било најлепше животно искуство.
-Био сам добар професор, тако кажу они којима сам предавао. Око пет хиљада ученика за петнаест година, колико сам радио као професор, слушало је моја предавања из различитих историјских периода. Волео сам тај позив и у тадашње срећно време, одмах по дипломирању сам и добио посао, додао је Марјановић.
Као професор историје радио је у свим средњим школама у Прокупљу од 1977. до 1993. године, а онда је прешао у Народни музеј Топлице, где је исто то, али и више од тога радио на мало другачији начин.
-У Музеј сам прешао на наговор пријатеља. Тадашњи директор Драгослав Маринковић расписао је конкурс за историчара, ја сам се пријавио и добио место у овој веома значајној и важној прокупачкој установи. Пуних 25 година са својим колегама делио сам и радости и бриге, али и многобројне успехе, како личне тако и колективне, истакао је историчар Марјановић.
Он је звање кустос-историчар стекао 1994. године, а звање вишег кустоса-историчара 2003. Музејски саветник постао је јуна 2011. године. У Народном музеју Топлице водио је две збирке „Топлички станак 1917. и Збирку НОБ-а до 2010. године. Радио је на збиркама, излагању, презентовању и публиковању историјске грађе. Обавио је рекогносцирање територије Куршумлије и села на левој и десној обали реке Топлице у прокупачкој општини. Резултате његовог рада потврђују и објављене књиге, каталози, стручни радови и изложбе.
-Тешко сам се растао од својих ђака у школи, јер је најлепше радити са децом. Ипак, знао сам, да ћу радећи у оваквој једној институцији, моћи да напредујем и стварам управо за њих и све оне генерације које тек долазе. Они у мојим књигама могу да прочитају много тога о нашој Топлици што нису могли да сазнају на редовним часовима историје у школи, каже Марјановић.
Овај дугогодишњи професор историје и музејски саветник, поред бројни стручних текстова и каталога, објавио је и књиге „Топлица кроз векове“ (1999.) , „Топлички устанак1917. gодине“( 2003.) „Топлица кроз векове “ друго допуњено и прерађено издање (2007.), затим 2017. друго допуњено издање „Топлички устанак 1917“ и треће издање „Топлица кроз векове“(2017. године). Поред публиковања бројне историјске грађе био је и организатор обележавања значајних годишњица и догађаја из историје Толпице.
-Када говоримо о томе посебно желим да нагласим да сам 1994. године поводом 80. година обележавања Церске и Колубарске битке и 60. година од откривања споменика палим Топличанима у Прокупљу, изнео идеју да се у нашем граду направи Спомен обележје чувеном Гвозденом пуку. Одмах сам наишао на одобравање тадашњег руководства Општине Прокупље, али ево тек сада приступамо реализацији овог великог и значајног пројекта. И место сам прецизирао и на моје велико задовољство остварићемо ову нашу дугогодишњу жељу, јер наши јунаци Топличани то заслужују, нагласио је Марјановић.
Оно чиме се овај историчар посебно поноси јесу и значајне и бројне изложбе у којима се представио као аутор. Једна од најзначајнијих била је „Топлички устанак 1917. године“ која је отворена поводом стогодишњице обележавања Топличког устанка у нашем граду, којој је присуствовао председник Републике Србије Александар Вучић.
Са великим задовољством Марјановић помиње и сарадњу са медијаима и радо се присећа емисија које је са запосленима на Радио Топлици радио. Једна од њих била је „Баштина Топлице“, која би да и сада постоји, каже Марјановић, била сигурно једна од најслушанијих. Ту је и увек добра и успешна сарадња са „Топличким новинама“ у којима је давних деведесетих уређивао историјску страну, где је у рубрици „Ако нисте знали из историје Топлице“ обрадио преко 150 питања на ову тему. Радо је сарађивао и са телевизијским кућама у Србији у снимању документарних емисија и филмова које су се тицале историје наше Топлице.
Петко Марјановић је обећао да ће наставити да ради и сада када је званично постао пензионер, врло радо ће како каже, поново сарађивати са „Топличким новинама“ у којима ће моћи да објави још много тога о славној историји нашег краја.
