Veliki broj prijatelja i saradnika istoričara i muzejskog savetnika  Petka Marijanovića, sinoć je posetio Narodni muzej Toplice, ali ne da bi prisustvovao otvaranju neke nove izložbe ili promociji knjige, već neuobičajenoj i nesvakidašnjoj večeri. To je bilo druženje koje su mu priredile  kolege povodom njegovog odlaska u penziju.

-Veoma sam uzbuđen i drago mi je da su se kolege setile da organizuju ovakvo jedno druženje. Puno je dobrih godina iza nas i meni je srce puno. Emocije naviru i kad se osvrnem na to šta smo sve prošli zajedno, znam da ću se sa zadovoljstvom sećati svega urađenog dok budem uživao u svojim penzionerskim danima, rekao je Marjanović i dodao da je još u detinjstvu znao šta će biti njegova profesija.

Na samom početku svoje profesionalne karijere bavio se takođe istorijom, ali na jedan drugačiji način. Predavao je  istoriju u svim prokupačkim školama i to je kako kaže za njega bilo najlepše životno iskustvo.

-Bio sam dobar profesor, tako kažu oni kojima sam predavao. Oko pet hiljada učenika za petnaest godina, koliko sam radio kao profesor, slušalo je moja predavanja iz različitih istorijskih perioda. Voleo sam taj poziv i u tadašnje srećno vreme, odmah po diplomiranju sam i dobio posao, dodao je Marjanović.

Kao profesor istorije radio je u svim srednjim školama u Prokuplju od 1977. do 1993. godine, a onda je prešao u Narodni muzej Toplice, gde je isto to, ali i više od toga radio na malo drugačiji način.

-U Muzej sam prešao na nagovor prijatelja. Tadašnji direktor Dragoslav Marinković raspisao je konkurs za istoričara, ja sam se prijavio i dobio mesto u ovoj veoma značajnoj i važnoj prokupačkoj ustanovi. Punih 25 godina sa svojim kolegama delio sam i radosti i brige, ali i mnogobrojne uspehe, kako lične tako i kolektivne, istakao je istoričar Marjanović.

On je zvanje kustos-istoričar stekao 1994. godine, a zvanje višeg kustosa-istoričara 2003. Muzejski savetnik  postao je juna 2011. godine. U Narodnom muzeju Toplice vodio je dve zbirke „Toplički stanak 1917. i Zbirku NOB-a do 2010. godine. Radio je na zbirkama, izlaganju, prezentovanju i publikovanju istorijske građe. Obavio je rekognosciranje teritorije Kuršumlije i sela na levoj i desnoj obali reke Toplice u prokupačkoj opštini. Rezultate njegovog rada potvrđuju i objavljene knjige, katalozi, stručni radovi i izložbe.

-Teško sam se rastao od svojih đaka u školi, jer je najlepše raditi sa decom. Ipak, znao sam, da ću radeći u ovakvoj jednoj instituciji, moći da napredujem i stvaram upravo za njih i sve one generacije koje tek dolaze. Oni u mojim knjigama mogu da pročitaju mnogo toga o našoj Toplici što nisu mogli da saznaju na redovnim časovima istorije u školi, kaže Marjanović.

Ovaj dugogodišnji profesor istorije i muzejski savetnik, pored  brojni stručnih tekstova i kataloga, objavio je i knjige „Toplica kroz vekove“ (1999.) , „Toplički ustanak1917. godine“( 2003.) „Toplica kroz vekove “ drugo dopunjeno i prerađeno izdanje (2007.), zatim 2017. drugo dopunjeno izdanje „Toplički ustanak 1917“ i treće izdanje „Toplica kroz vekove“(2017. godine). Pored publikovanja brojne istorijske građe bio je i organizator obeležavanja značajnih godišnjica i događaja iz istorije Tolpice.

-Kada govorimo o tome posebno želim da naglasim da sam 1994. godine povodom 80. godina obeležavanja  Cerske i Kolubarske bitke i 60. godina od otkrivanja spomenika palim Topličanima u Prokuplju, izneo ideju da se u našem gradu napravi Spomen obeležje čuvenom Gvozdenom puku. Odmah sam naišao na odobravanje tadašnjeg rukovodstva Opštine Prokuplje, ali evo tek sada pristupamo realizaciji ovog velikog i značajnog projekta. I mesto sam precizirao i na moje veliko zadovoljstvo ostvarićemo ovu našu dugogodišnju želju, jer naši junaci Topličani to zaslužuju, naglasio je Marjanović.

Ono čime se ovaj istoričar posebno ponosi jesu i značajne i brojne izložbe u kojima se predstavio kao autor. Jedna od najznačajnijih bila je „Toplički ustanak 1917. godine“ koja je otvorena povodom stogodišnjice obeležavanja Topličkog ustanka u našem gradu, kojoj je prisustvovao predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.

Sa velikim zadovoljstvom Marjanović pominje i saradnju sa medijaima i rado se priseća emisija koje je sa zaposlenima na Radio Toplici radio. Jedna od njih bila je „Baština Toplice“, koja bi da i sada postoji, kaže Marjanović, bila sigurno jedna od najslušanijih. Tu je i uvek dobra i uspešna saradnja sa „Topličkim novinama“ u kojima je davnih devedesetih uređivao istorijsku stranu, gde je u rubrici „Ako niste znali iz istorije Toplice“ obradio preko 150 pitanja na ovu temu. Rado je sarađivao i sa televizijskim kućama u Srbiji u snimanju dokumentarnih emisija i filmova koje su se ticale istorije naše Toplice.

Petko Marjanović je obećao da će nastaviti da radi i sada kada je zvanično postao penzioner, vrlo rado će kako kaže, ponovo sarađivati sa „Topličkim novinama“ u kojima će moći da objavi još mnogo toga o slavnoj istoriji našeg kraja.