U Narodnom muzeju Toplice, u okviru ovogodišnjih slavskih svečanosti, otvorena je izložba ,,Riznica hrama Svetog Velikomučenika Prokopija u Prokuplju”. Autori, ove veoma vredne i značajne izložbe, su jeromonah Ignjatije Đorđević i sveštenik Dalibor Vidić, upravnik Muzeja crkvenih starina eparhije niške. Saradnici na istoj su bili muzejski savetnik, istoričar Darko Žarić, viši kustos, istoričar umetnosti Dragan Popović i kustos, istoričar Maja Dimić.

-Cela riznica ima oko 90 i nešto ikona i jedna je od najbogatijih u niškoj eparhiji. Ovde se nalaze svega 33 što se tiče kataloga i postavke, zbog samog prostora. Najznačajnije su ikone Nikole Apostolovića, sa prvog ikonostasa prokupačke crkve iz 1816. godine, zatim komplet tadašnjeg ikonostasa iz 1846. godine, rad Koste Krsteva iz Velesa. Imamo ukupno desetak autora 19. i početka 20. veka i jedno 5 ili 6 anonimnih slikara, rekao je jeremonah Ignjatije govoreći o tome šta sadrži ova bogata postavka.

Prema njegovim rečima, ona je plod zajedničkog rada prokupačkog Muzeja, Crkvene opštine Prokuplje i Muzeja crkvenih starina pravoslavne eparhije niške. Organizovana je u spomen gradske slave Svetog Velikomučenika Prokopija, ali i jednog važnog jubileja, proslave 1090. godina postojanja prokupačkog hrama.

-Pre 90 godina, 1934. proslavljena je u Prokuplju na veličanstven način 1000-godišnjica hrama. Tom prilikom Prokuplje je posetio patrijarh Varnava i kralj Aleksandar Karađorđević. To je bilo njegovo poslednje pojavljivanje pred atentat u Marseju. Večerašnja izložba posvećena je između ostalog i tom jubileju – 1090. godina hrama, dodao je upravnik Muzeja crkvenih starina eparhije niške, sveštenik Dalibor Vidić.

On je naveo da se na izložbi mogu videti predmeti iz riznice prokupačke crkve, od kojih se posebno izdvaja relikvijum moštiju Sv. Đorđa.

-Mošti ovog sveca su u novom kivotu, a stari se čuva u delu crkvenih starina.

Tu su i prestoni, filigrantski krstovi, koje su radili lokalni kujundžije,  zlatari i majstori, polovinom 19. veka. Najveća zbirka su ikone, a svakako najznačajnija je ona iz 1816. godine, rad Nikole Apostolovića. To su prvi barokni prikazi nekih svetitelja na prostoru Jugoistočne Srbije, najstariji koji su ovde sačuvani, rekao je sveštenik Vidić.

Prilikom istraživanja materijala za ovu izložbu, došlo se i do sedam autora koji su oslikavali ikone, koje se danas čuvaju u prokupačkoj Crkvi.

Tu je i veliki broj fotografija, arhivalija, a izložba prati i kontinuirano postojanje kulta Svetog Velikomučenika Prokopija, koji na prostorima Jugoistočne Srbije postoji od 4. veka do danas.

-Ona prati i istorijat hrama, a njegova prošlost je nažalost, obeležena stradanjima. Svaki put kada je narod preživljavao neko stradanje, to se dešavalo i prokupačkoj crkvi, pa ona u izvesnom smislu predstavlja i stradanje naroda Prokuplja i okoline. Prvo veliko stradanje nakon prve Seobe, drugo nakon druge i poslednje 1841. godine nakon Niške bune, kada je naslikan sadašnji ikonostas, koji se u prokupačkoj crkvi čuva, podvukao je sveštenik Dalibor Vidić, upravnik Muzeja crkvenih starina eparhije niške, predstavljajući važnost onoga što predstavlja prokupačka crkva kroz svoje postojanje.

Izložba ,, Riznica Svetog Velikomučenika Prokopija u Prokuplju”, biće otvorena do oktobra ove godine, kada će u prokupačkom Muzeju biti organizovan i naučni skup o hramu Sv. Prokopija. Tom prilikom biće predstavljena i monografija o ovoj svetinji, ali i drugim svetinjama u Toplici i Kosanici.

Otvaranju ove izložbe u Prokuplju, pored brojnih posetilaca, prisustvovali su i Njegovo Preosveštenstvo Mitropolit eparhije niške Arsenije i gradonačelnik Prokuplja Miroslav Antović.