U Prokuplju Eko kviz za osnovce
11. aprila 2018.
Prokuplje dobija tri murala
11. aprila 2018.
Prikaži sve

Izložba Dobrija Stojanovića u prokupačkoj Galeriji

U galeriji „Boža Ilić“, preko dvadeset godina uspešno se sprovodi program vezan za likovnu delatnost, sa presudnim uticajem na sveukupnu kulturu grada Prokuplja. U njoj je izlagalo na stotine umetnika. Oni se mogu podeliti u dve grupe, mlađi, na početku karijere i oni manje poznati. Drugu grupu pak čine eminentni umetnici čije delovanje je već ostavilo dubok trag i uticaj na našu likovnu scenu.

-Naš gost slikar Dobri Stojanović, u čijim slikama možemo da uživamo u našoj galeriji, pripada grupi umetnika koji imaju bogato izgrađenu karijeru. U Prokuplju je manje poznat, osim u krugovima poznavalaca slikarstva, ali sada svi imamo priliku da uživamo u 37 reprezentativnih slika ovog poznatog umetnika, rekao je istoričar umetnosti u Narodnom muzeju Toplice Dragan Popović.

 

On je naveo da Stojanović svojim predstavama, vizijama, poetikom i dramatikom, koji koloritom dobijaju na snazi i privlače veliku pažnju na sebe, sve nas uvodi u svet njihovog tvorca i otvara nove vidike. Prema mišljenju Popovića  ovo je jedna od izložbi, koja utiče na posmatrača da „progleda“ i unapredi svoj pristup likovnoj umetnosti slikarstvom jednog značajnog slikara.

Na samom otvaranju svoje izložbe Dobri Stojanović je istakao da je za izložbu u galeriji „Boža Ilić“ izdvojio 37 radova i da se potrudio da napravi bogatiji  i raznovrsniji odabir svojih slika.

-Ja sam veoma zadovoljan samim otvaranjem i ovim prostorom. Ovde sam prvi put i drago mi je da sam se susreo sa Prokupčanima. Tu sam zahvaljujući mom prijatelju Miroslavu Lazoviću, koji je hteo da svojim Topličanima omogući da vide moje slike, jer on stalno ističe da njegovi Topličani umeju i znaju da cene umetnike i njihovo stvaralaštvo, naglasio je Stojanović.

Još jedan prijatelj slikara Stojanovića, profesor Bogoslovije Goran Radenković, kaže da je počastvovan time što ga je Stojanović pozvao da sa njim dođe u Prokuplje i otvori njegovu izložbu.

-Slikarstvo umetnika Dobrija Stojanovića duboko je ukorenjeno u evropsku kulturu i slikarstvo. Noseći u srcu svoj zavičaj, on iznosi ono što je u njegovoj podsvesti. Živi u snoviđenjima, koji su za njega stvarnost, ali je isto tako stavrnost njegovo snoviđenje. Na njegovima slikama vidi se duboko uznemirena igra velikog umetnika. Dobri Stojanović je slikar koji ume da pokaže i pokrene dušu ka znatiželji, njegove slike više čitaju čoveka, nego čovek njih. On je svojevrsni pesnik slikarstva, podvukao je Radenković, govoreći o stvaralaštvu poznatog slikara Dobrija Stojanovića.

Ovaj nadaleko priznati slikar u svom rodnom mestu, Kalni kod Vlasotinca, završio je osnovnu školu, gimnaziju je učio u Beogradu, okončao studije na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu 1969. godine, a postdiplomske na Akademiji likovnih umetnosti 1972. Kao stipendista belgijske vlade, specijalizovao je grafiku u Briselu 1973. godine. U Madridu je, kao stipendista španskog Ministarstva kulture, usavršavao slikarstvo 1987. godine. Slikarstvo je učio u klasi profesora Miodraga Vujačića Mirskog i profesora Božidara DŽmerkovića, a specijalizovao u klasi profesora Agustin Ubeda Romera u Madridu.

Jedno vreme bio je profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na Katedri crtanja i slikanja. Bio je dugogodišnji ilustrator „Politike Ekspres“.

Samostalno je izlagao u Beogradu, Novom Sadu, Briselu, Somboru, Skoplju, Bitolju, Kumanovu, Banjaluci, Liježu, Zagrebu, Nišu, Parizu, Titogradu, Madridu, Sarajevu, Kruševcu i drugim mestima, a grupno u preko dvesta pedeset mesta u bivšoj Jugoslaviji i osamdesetak u inostranstvu. O njegovom delu pisali su brojni domaći i strani likovni kritičari, zastupljen je u nekoliko knjiga o savremenoj likovnoj umetnosti, kao i u Enciklopediji Britanika.

Dobitnik je dvadesetak značajnih nagrada iz domena grafike, crteža i slikarstva u zemlji i svetu. Dela mu se nalaze u svetskim muzejima i kolekcijama: U Narodnom muzeju i Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Kraljevskoj biblioteci „Albert I“ u Briselu, Muzeju lepih umetnosti u Liježu, u muzejima savremene umetnosti u KrakovuSeviljiSeuluMastrihtuTokiju i drugde.

Pored slikarstva, crteža i grafike, bavi se mozaikom, tapiserijom, ilustracijama, opremom knjige i teorijom umetnosti. Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS).Živi u Beogradu.

 

Veličina slova: