Narodni muzej Toplice, sinoć je bio najlepše mesto u gradu, jer je istim povodom okupio veliki broj dece, ali i odraslih na jednom mestu. Svi su došli kako bi prisustvovali otvaranju izložbe starih lutaka, koja je starijim posetiocima, sasvim sigurno, evocirala uspomene na njihovo detinjstvo, koje je kako su istakli, bilo drugačije i lepše. Izložba nosi naziv „Tata kupi mi…“, a autori su muzejski vodiči Nataša Jovanović, Sonja Ivanović i Aleksandra Đukić. Ovakvu izložbu, Prokuplje nije imalo nikada do sada i ona je sigurno najlepši početak „Dana evropske baštine“, koji su sa njom otvoreni.

-Ovom izložbom, Muzej je želeo da podseti svoje starije sugrađane na detinjstvo, a mlađima omogući da zavire u magični svet detinjstva svojih predaka. Ova izložba će biti jedinstvena, jer je stvarana sa puno emocije, vedrine i radosti autora i darodavaca. Nadam se da će pokrenuti neke nove ideje i projekte, koji će biti interesantni, ali i poučni, baš poput ovog, rekla je, otvarajući izložbu „Tata kupi mi…“, a sa njom i manifestaciju „Dani evropske baštine“, član Gradskog veća za kulturu Milica Erić.

Jedan od autora, muzejski vodič Sonja Ivanović, istakla je da joj je veoma drago da je izložba realizovana zajedničkim snagama posetilaca i zaposlenih u ovoj ustanovi kulture.

-Zajednička je, zato što ste i vi, dragi naši posetioci, učestvovali u njoj. Dali ste dragi deo sebe i kroz izložene predmete omogućili svima da vide, ono što ste godinama čuvali i što je deo vas, naglasila je Ivanović, istakavši da je izloženo oko 400 starih lutaka.

Da su sve lutke jedinstvene i da ih je vredelo čuvati toliko dugo, da bi jednog dana bile izložene u ovakvom prostoru, posetioci se moraju sami uveriti. Pored velikog broja različitih lutaka, izloženi su i panoi, koji su kazivali priču o nekom bezbrižnijem detinjstvu i igrama, koje su ispunjavale neko davno, zaboravljeno vreme.

Izdvajamo prvi dijaskop „Bajka“ darodavca Vesne Petrović, koji je napravljen u poljskoj fabrici „Viktor Biktor“ 1953. godine. Pošto je bio namenjen deci, sam način rada je bio vrlo jednostavan.

-U nosač se umetala rola 35 milimetarskog filma, dužine do jednog metra. Uz pomoć obične sijalice od 20 vati i kontaktnog sočiva, okretanjem točkića, koji se nalazi sa strane dijaskopa, na zidu se prikazivala slika po slika, stvarajući predstavu kratkog filma, objasnila je Aleksandra Đukić.

Najstarija lutka na izložbi bila je lutka Ljubice Ristić. Prvi podaci o njoj datiraju iz davne 1928. godine, kada je već tada kao „stara“ lutka doneta u dom Ljubičine bake.

-Prema rečima današnje vlasnice, ona je zbog velikih oštećenja odneta na popravku i sređivanje 1952. godine na Kliniku za sređivanje lutaka, koja je u to vreme radila u Beogradu. Ugrađena joj je prava kosa, uzeta od pramenova kose Ljubičine bake. Ona je mogla da se češlja i da joj se prave frizure. Poslednjih decenija upletena je u dve pletenice, koje su obmotane na potiljku, ispričala je Nataša Jovanović i dodala da su tu i krpene lutke „Hanuma“ i njen suprug „Uturak“, ručni rad majke Ljubice Ristić.

One su rađene pedesetih godina 20. veka od materijala zatečenih u kući, preostalih od šivenja odeće za ukućane.

Ova, po svemu sudeći jedinstvena, maštovita i kreativna izložba, biće otvorena do početka novembra ove godine, do kada će svi oni koji nisu bili sinoć na otvaranju, moći da je pogledaju. Posle toga, ova postavka će obići i druge gradove Srbije i njihovim posetiocima ispričati priču o nekom lepšem, sadržajnijem i bezbrižnijem detinjstvu.