„Кафански штимунг“ је концерт на коме публика ужива у традиционалним песмама, које славе љубав, мерак, тугу и атмосферу старих кафана, а организује га Дом културе. У још једном таквом концерту, уживали су синоћ сви они који воле добру песму, опуштену, емотивну, сетну атмосферу праћену народном, староградском или тамбурашком музиком. Уз одличан оркестар и исто такве вокалне солисте, присутни су пожелели да овакав програм буде чешће на репертоару ове установе културе.
Први на синоћњем концерту наступили су Зарија Отовић са песмом „Жал“, Милена Костић је отпевала „Опрости ми што мислим на тебе“, а Бојан Јанчић „Оф Јано“. На програму овог ,,Кафанског штимунга“, нашле су се и песме Ханке Палдум, а једну од њих, која говори о чежњи и љубави „Ја те песмом зовем“, отпевала је Смиљана Радуловић. Песму „И барвал пудела“, коју је некада изводио краљ ромске музике Шабан Бајрамовић, за прокупачку публику, маестрално је извео Тахир Ибрахимовић Паја. „Не дај се срце“ певао је Владимир Павловић, „Пробуди се срце моје“ Никола Савић, а „Пођимо у крчму стару“ Славиша Столић.
Било је ту песама и за све оне, којима је неко некада, бар једном у животу ,,померио свет“, као и за плаве очи, које се памте заувек, али и осмех, који остане и кад све прође. О „Жени плаве косе“ певао је Јован Илић, „Љубав ми срце мори“ Јована Костић, „Вино точим“ Зарија Отовић, а „Много сам те заволео“ Славиша Стошић.
Уследило је још неколико блокова песама, које су славиле узвраћену љубав, али и осликавале чежњу за неузвраћеном љубављу. „Сачувај тајну“, „Једина моја“, „Ја сам остављен“, само су неке од њих.
Извођачи су још једном испунили очекивања публике, која је заједно са њима певушила добро познате песме, које су ванвременске и вечите. Са овог концерта, публика је сасвим сигурно понела лепе тренутке за сећање. Последње извођење, када су сви солисти заједно отпевали „Стани мало кафански свирачу“, свакако ће бити тренутак кога ће се, љубитељи музике, увек са сетом, али осмехом сећати, бар до следећег „Кафанског штимунга“.
Да све на сцени, у музичком смислу протекне у набољем реду, потрудио се и овај пут оркестар Дома културе, који, како је синоћ истакнуто, годинама уназад свира срцем, јер само тако уме. За бубњевима је био Оливер Прокић, за клавијатурама су били Бобан Дикић и Здравко Вулић, док је пратећи вокал била Марија Симић. Човек, који је одсвирао безброј оваквих концерата на гитари и овај пут је био Драгутин Ђорђевић Челбон, док је шеф овог оркестра Бобан Костић био за хармоником.
