Ljubiteljima pisane reči, u Narodnoj biblioteci „Rade Drainac“, svojom novom knjigom, pod nazivom „Devedesete“, sinoć se predstavila prof. Mirjana Bojanić Ćirković, rođena Prokupčanka , koja živi i radi u Nišu.

Ova njena knjiga je kako je navela, potpuno neplanirano izašla iz nje i od samog početka, počev od korica, do poslednje stranice je njeno autorsko delo, a štampana je u tiražu broja njenih godina.

-Reč je o zbirci, malo specifičnoj, ne samo zbog tematike i devedesetih, koje su nam obično tabu tema, jer obično čekamo da što više vremena prođe, da bismo se onako ohrabreni okrenuli nekim bolnim stvarima, temama i doživljajima. Zbirka je sačinjena iz dva dela, u prvom delu su pesme, koje su uglavnom date iz perspektive deteta, koje je preživljavalo devedesete. Zapravo iz moje pespektive, ja sam bila to dete, koje je negde shvatalo da se nešto ozbiljno dešava i koje je trpelo zbog toga, ali nije znalo šta se tačno dešava, rekla je autor govoreći o zbirci „Devedesete“.

Ona je navela da su u drugom delu zbirke eseji, koji su opet odjek tih devedesetih.

-To je zato što tek kad sam počela da stvaljam na papir neka razmišljanja o čoveku, životu, svetu, o sebi, shvatila sam koliko su nas te devedesete oblikovale. Tu smo naučili da trpimo, da budemo čelični, da nosimo neki sistem vrednosti, koji koliko mogu da shvatim i u svojim godinama se kosi sa onim što su uopšte savremene tendencije. Tako da je ova zbirka pre svega odgovor na pitanja moje dece ,,Mama zašto zvučiš kao iz nekog prohujalog vremena, zašto ljubiš koru hleba pre nego je baciš, zašto kažeš da sve voliš da jedeš?“, istakla je prof. Bojanić-Ćirković.

Objasnila je da je sve što je stalo u ovu zbirku dugo nastajalo u njoj.

– Trideset godina sam nosila pesme u sebi i sada kada su ugledale svetlost dana, kada sam da tako kažem „ispustila deo sebe“, osećam se lakše. Naslovi mojih pesama su i prvi stihovi, a one su itekako realne. Sve pesme i eseji su društveno angažovani, one jesu lične, ali su i opšte, jer svi smo te godine  proživljavali na ovaj ili onaj način. Jedno je sigurno i u njima, takvim kakve su bile, a svi znamo da su bile teške, bilo je više solidarnosti, obraćali smo pažnju jedni na druge, na ljude u okruženju. Pesme su proživljene, a svi junaci u njima su stvarne ličnosti, naglasila  je prof. Mirjana Bojanić Ćirković.

Ona je zaposlena na Filozofskom fakultetu u Nišu u zvanju docenta. Autor je više od sedamdeset naučnih radova iz oblasti srpske i komparativne književnosti, objavljenih u domaćim i međunarodnim časopisima i zbornicima radova, monografije Čitalac u nauci o književnosti (2020) i koautor je čitanki 5–8. razreda izdavačke kuće „Gerundijumˮ. Član je Centra za naratološke studije Univerziteta u Nišu i sekretar je srpsko-rumunskog časopisa „Ishodištaˮ. Dobitnica je Svetosavske pohvalnice Topličkog upravnog okruga za 2018. godinu i povelje „Drainac” za doprinos razvoju kulture Toplice. Uža oblast interesovanja joj je teorija književnosti, metodologija nauke o književnosti i savremena književnost.