Knjiga o ratnicima borcima za mir Povodom obeležavanja 24. godišnjice NATO agresije i početka bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine u Narodnom muzeju Toplice u Prokuplju  promovisana je knjiga „Krvava granica“ potpukovnika Vojske Srbije (VS) Dragutina Dimčevskog posvećena borcima sa Košara koji tokom tromesečnog rata u frontovskoj borbi herojski od agresora odbranili granicu Srbije.

U prepunom holu prokupačkog muzeja o knjizi je govorio autor potpukovnik Dragutin Dimčevski i njegovi saborci brigadni general VS Zoran Lubura, Slaviša Vučetić i Igor Veličković vojnici sa Košara, kao i istoričar muzejski savetnik prokupačkog muzeja Darko Žarić.

-Ova knjiga predstavlja spomen obeležje o vremenu provedenom na granici ka Albaniji u vreme najžešćih napada tokom NATO agresije, rekao je potpukovnik Dimčevski, heroj sa Košara. On je podvukao da knjiga nastala na izvodima iz njegove radne beležnice i da govori o događajima pribeleženim tokom 1998. i 1999 i ne samo na događajima koje je on lično doživeo, već i na sećanjima boraca, vojnika i starešina. Takođe je istakao da je sve to dokumentovano zvanično u 53. graničnom bataljonu Prištinskog korpusa kojim je komandovao, a da su neki delovi preuzeti i iz knjige „Junaci otadžbine“.

-Bitka na Košarama samo je centralni događaj svih tih sukoba opisanih u knjizi, podvukao je Dimčevski i naglasio da naslov njegove knjige nije inspirisan samo događajima novijeg datuma, već je odabran zbog toga što je granica sa Albanijom u dužem vremenskom periodu, tokom decenija, bila mesto gde su Srbi ginuli, bivali mučki ubijani i prolivali krv.

-U knjizi sam opisao i to kako su 1998. godine počeli masovni ilegalni prelasci granice, ali sam decidno naveo samo one koji su imali obeležje agresije na našu zemlju. Prvi granični incident je bio 16. aprila kada smo sprečili i pohvatali teroriste, oni su imali značajne gubitke, a mi zaplenili veliku količinu naoružanja. Onda su granični incidenti postali gotovo svakodnevni. Za mene najteži incident desio se 30. septembra kada su teroristi iz Albanije upali na našu teritoriju i kod karaule Morina minirali put, a u reonu karaule Košare postavili zasedu, kazao je Dimčevski, podrobnije opisujući te događaje da bi kako je naglasio „na kraju usledili događaji iz 1998. i 1999. godine kada je palo najviše krvi na toj granici“.

-Moj 53. granični bataljon zvanično je ugašen 28. februara 2.000. godine, otišao je u legendu, a polako počeo i da odlazi i u zaborav što je meni  smetalo, znajući kolike je žrtve taj bataljon podneo tokom NATO agresije i sve vreme su mi bile na umu moje beleške koje sam tokom agresije vodio. Još su me ljudi stalno zapitkivali da im pričam o događajima sa Košara i malo pomalo rodila se ideja o tome da napišem knjigu, ispričao je potpukovnik Dimčevski.

Govoreći o knjizi mr Zoran Lubura, brigadni general u penziji rekao je da je svim članovima Saveza udruženja boraca oslobodilačkih ratova (SUBNOR) u Vranju, čiji je on predsednik, drago što je udruženju ukazana čast da bude izdavač ove knjige.

-Državnu granicu sa Albanijom obezbeđivala su tri granična bataljona naše vojske. Svi su bile neposredno potčinjeni komandi Prištinskog korpusa u sastavu treće armije. Kad pogledate nazive karaula i vidite da su to imena i prezimena vojnika i graničara koji su tu nastradali ranije i karaule po njima dobile imena, doći ćete do saznanja da taj granični deo naše države nikada nije bio potpuno miran, rekao je Lubura.

-Moram reći da su graničari jedna posebna vrsta ljudi, biraju se najbolji, najsposobniji, vojnici prve kategorije. Oni imaju posebnu obuku u jedinicama za obuku graničara i tek nakon toga se upućuju na karaule. To je praktično jedini borbeni zadatak u miru, gde čuvajući granicu vojnik može da upotrebi oružje i spreči ugrožavanje suverenitata i teritorijalnog integriteta svoje države. Tamo se ljudi vrlo brzo sjedine i funkcionišu kao jedna porodica”, rekao je general Lubura, osvrnuvši se i na konkretne događaje u pograničnom području ka Albaniji u vreme NATO agresije.

Saša Radojević, zastavnik i saborac Dimčevskog na Košarama kao zamenik komandira na toj karauli, rekao je da mu je to bilo prvo radno mesto posle završetka srednje vojne škole.

-Imao sam tada 19 godina o potpukovniku Dimčevskom mogu samo da kažem da o velikim ljudima govore njihova dela, a njegovo delo je uspešna odbrana državne granice i teritorijalnog suvereniteta Srbije, čime se danas svi ponosimo, rekao je Radojević i naglasio da je od momenta kada je počeo kopneni napad u reonu karaule Košare svih 67 dana Dimčevski proveo sa svojim vojnicima na frontu deleći njihovu sudbinu.

Predsednik Skupštine SUBNOR Srbije Miroljub Stojčić je uručio Povelju Gradu Prokuplju za dugogodišnju saradnju i doprinos u razvijanju tradicija oslobodilačkih ratova koju je u ime Grada primila Milica Erić član Gradskog veća zadužena za kulturu. Povelje i zahvalnice uručene su i zaslužnima.

 U kulturnom delu programa učestvovao je hor „Deca neba“ Osnovne škole Ratko Pavlović –Ćićko, pod upravom profesorice Slavice Stojanović, a stihove su govorili Anđelija Jeremić iz Osnovne škole „Nikodije Srtojanović –Tatko“, Mila Stojanović učenica Medicinske škole iz Prokuplja i Slađana Teodoropulos, gošća iz Grčke.

Bitka na Košarama počela je 9. aprila 1999. godine, kad je krenula kopnena agresija u sadejstvu NATO snaga, Vojske Albanije i OVK i trajala je do 14. juna 1999. U toj bici poginulo je 108 pripadnika Vojske Jugoslavije. Snage naše vojske činili su tada delovi 125. motorizovane brigade, 53. granični bataljon, vojna policija iz Beogradskog i Kragujevačkog korpusa, delovi 63. padobranske i 72. specijalne brigade, te dobrovoljci iz zemlje i inostranstva.

Dragutin Dimčevski je penzionisani potpukovnik Vojske Jugoslavije i zamenik komandanta 53. graničnog bataljona tokom bitke na Košarama. Povodom 21. godišnjice bitke na Košarama, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić ga je odlikovao Ordenom Belog orla sa mačevima drugog stepena. Pored toga odlikovan je i Medaljom za zasluge, Ordenom za vojne zasluge sa srebrnim mačevima, Ordenom narodne armije sa srebrnom zvezdom i Ordenom za hrabrost.