Ђак генерације у Пољопривредној школи „Радош Јовановић Сеља“ у Прокупљу је Маријана Пантић, одлучено је данас на седници Наставничког већа школе.

Најбољи ђак генерације, која је стекла диплому прехрамбеног техничара, сваки дан је из блачког села Гргуре до школе у Прокупљу и назад путовала више од 80 километра. Током четворогодишњег школовања није изостала ни један час. Оцена из свих предмета никада није била мања од петице.

–Моје четворогодишње средњошколско школовање у Прокупљу остаће ми у лепом сећању. То је период дружења са вршњацима, професорима, посете многим фирмама и стицања неопходног знања. Учење у школи ми није било тешко, поготово што знам шта су радили моји родитељи да би ми обезбедили нормалне услове за учење и похађање наставе, изјавила је весела и насмејана Маријана и додала да планира да се упише на Технолошко- металуршки факултет у Београду на смеру хемијско инжењерство.

За изузетне резултате на школским и ваншколским активностима школа јој је поклонила сат.

Добитница награде каже да је то нешто што није очекивала, али да ће је овај поклон увек подсећати на веселе и драге школске дане.

Мајка ђака генерације Катарина Пантић изјавила је да је поносна на своју ћерку и успех који је остварила у школи.

–Наша породица обрађује 20 хектара сопствене земљи и исто толико под закупом, а у шталама имамо скоро 100 оваца. На свакодневним пољопривредним пословима доста нам помаже ћерка Маријана и син Милош, који је пре две године, такође, завршио Пољопривредну школу у Прокупљу и стекао диплому ветеринарског техничара, каже она и додаје да је добро што Министарство пољопривреде својим многобројним подстицајним мерама стимулише младе да остану на својим имањима и баве се пољопривредом.

Истиче да јој је драго што је син остао у родном селу и што се определио да ради на породичном газдинству.

–Сваком родитељу, наставнику и професору пожелела би да имају оваквог једног ђака и девојку као што је Миријана Пантић. Није било лако током четворогодишњег школовања будити се свако јутро у пет сати, путовати из блачког села Гргура до Прокупља и назад, учити и помагати родитељима у воћњаку, ораничним површинама и штали. То само показује колико је она одговорна, вредна, радна и спремна да извршава своје породичне и школске обавезе, изјавила је разредни старешина ђака генерације проф. Данијела Радићевић и истакла да је поносна што је имала овакву једну ученицу и пожелела јој све најбоље на даљем школовању.