U okviru obeležavanja književne manifestacije „Drainčevi susreti pesnika“, ovogodišnji laureat pesničke nagrade „Drainac“ Milosav Tešić i ministar kulture u Vladi Republike Srbije Vladan Vukosavljević, položili su vence pijeteta na spomen obeležje velikom srpskom i topličkom pesniku u podnožju Hisara, Radu Draincu.
Cveće na spomen bistu Draincu položio je i generalni konzul Bugarske u Nišu Edvin Sugarev. Ovom prilikom na ovom mestu, Drainčeve stihove kao i svih ranijih godina, govorio je Vico Dardić, a ovogodišnji dobitnik je kazivao svoju pesmu.
Po završetku ovog dela programa, učesnici ovogodišnje jubilarne 50. po redu književne manifestacije, ali i predstavnici Grada Prokuplja, prisustvovali su uručenju pesničke nagrade „Drainac“ u Svečanoj sali Grada.

Pre samog uručenja, direktor Narodne biblioteke „Rade Drainac“ Dragan Ognjanović je pozdravio sve prisutne i istakao da nas istorija obavezuje da budemo dostojni Drainca. On je posebno pozdravio ministra kulture Vladana Vukosavljevića, koji je kako je rekao, svojim prošlogodišnjim i ovogodišnjim dolaskom uvažio ovu manifestaciju i na taj način posvedočio o njenom značaju.
Gradonačelnik Prokuplja Aleksandar Simonović je ovom prilikom pozdravio goste i naglasio da su „Drainčevi susreti pesnika“ manifestacija sa visokom reputacijom i jedna od retkih u Srbiji sa najdužom tradicijom. On je podvukao da je Grad Prokuplje uvek bio podrška kulturnim radnicima i da je pomagao sve manifestacije koje imaju veliku važnost i značaj za sam grad.
Ovogodišnjem laureatu Milosavu Tošiću nagradu je uručio ministar Vukosavljević i poželeo mu da nas ubrzo obraduje novim pesmama, a potom se obratio skupu.

-Dva povoda spojena u jedan, uspomena na velikog srpskog pesnika, na jednog od prinčeva srpske poezije, koji je ostavio za vreme svog relativno kratkog života, dubok i neizbrisiv trag u srpskoj kulturi. Politički proganjan i guran sa strane i zbog svog karaktera i pogleda na svet i zbog svojih političkih opredeljenja, Drainac ima obeležje tragike, koje mnogi veliki pesnici imaju, ali on svakako spada u sam vrh srpske poezije 20. veka. Čuvajući uspomenu na Drainca, čitav ovaj kraj i Prokuplje, ali i Srbija i čitava srpska kultura, imaju razlog da se diče. Drainčeva poezija je vanvremenska, o njemu će se učiti decenijama koje su ispred nas i naravno ova manifestacija, služi čuvanju te važne uspomene. Svaki put kada se pažnja posvećuje poeziji i čuvanju uspomene na pesnike, Srbija jača svoj kulturni identitet i svoj kulturni temelj, rekao je ministar Vukosavljević i dodao da kao kultura i narod imamo čime da se ponosimo i dičimo.

On je naglsio da smo mnoge stvari proteklih decenija, zbog različitih istorijskih i političkih okolnosti zataškavali i gurali u drugi plan, dajući prednost tuđem, često zanemarujući domaće.
-Zato Drainac jeste jedan od blistavih primera srpskog podvizništva u kulturi i pesništvu i Ministarstvo kulture sa velikim zadovoljstvom i osećajem posebnog uživanja i radosti pomaže ovu manifestaciju, kako finansijski, tako i prisustvom, ali i na svaki drugi način. Verujemo da će Drainac ostati trajno zabeležen u istoriji ovog naroda i istoriji njegove kulture, zaključio je ministar.
Besedom pod nazivom „Između Toplice i Singapura“, skupu u Svečanoj sali Grada Prokuplja, obratio se i dobitnik nagrade „Drainac“ Milosav Tešić.

-Ovim današnjim okupljanjem, kada obeležavamo 120. godina od rođenja velikog srpskog pesnika Rada Drainca i 50. godina manifestacije koja nosi njegovo ime, još jedanput će se obistiniti, na jedan lep način njegovi proročki stihovi iz pesme „Uteha“: „Pa ne budu li me poštovali današnji ljudi, negde će vremenom, kao meteor iz visina, spomenik moj da se probudi.“Drainac je verovao u poeziju kao čovekovu nasušnu dnevnu potrebu, kao nešto bez čega je život neodrživ, što je naivno i plemenito: „Približio se veliki dan, kada poezija u psiho-fizičkoj hrani sveta preuzima ulogu kalorije-peva on u programskoj pesmi „Poetika“. Pesništvo Rada Drainca najdelotvornije je, ima najveći estetički domet u fragmentima dugih pesama, a manje u celim pojedinačnim pesmama. Moglo bi se reći da je ono celovito ostvareno u jedinstvu sopstvenih mana i vrlina, ali sve skladnijem kako vreme prolazi, što podrazumeva, bar u nekoj meri, potiskivanje i bleđenje njegovih manje vrednih sadržaja. Dakle Drainac naknadno pesnički jača, što i jest odlika onih stvaralaca iz čijih dela tajanstveno i neiscrpno isijava živa stvaralačka energija. To znači da je vreme demantovalo ne tako retke trenutke pesnikovog klonuća, beznađa i pesimizma, iskazane, na primer i u ovim stihovima: „Rođen sam izvan vremena i niko mene nikad razumeti neće“.
Milosav Tešić se zahvalio žiriju za dodelu nagrade „Drainac“, koji je njegovoj poemi „Kalopera Pera“ podario ovo priznanje , a njemu, kako je istakao, učinio da se zbog toga oseća posebno počastvovanim.