Уочи градске славе Свети Прокопије коју Град Прокупље традиционално обележава 21. јула у цркви која носи име тог свеца заштитника града, Епископ нишки владика Арсеније са свештенством прокупачке цркве одржао је празничну вечерњу литургију, а након тога предводио и црквено народну литију кроз град у којој је учествовало неколико хиљада Прокупчана.
Прокупљем је прошла свечана литија, а на челу поворке пронета је икона Светог великомученика Прокопија коју су, у част ратника и војсковође Светог Прокопија, носили припадници Војске Србије и Полицијске управе у Прокупљу.
Уз црквена звона, молитву и песму „Господи помилуј“ поворку од више хиљада грађана предводили су црквени великодостојници, калуђери и свештеници који су носили крст, црквене реликвије, заставе и иконе светаца, међу којима и мошти Светог Ђорђа које се чувају у прокупачкој цркви.
Поред многобројних грађана у литији су учествовали и градоначелник Прокупља Милан Аранђеловић, председник Скупштине Града Дејан Лазић, чланови Градског већа, гости из побратимљене француске општине Епон, заменик градоначелника Ивица Јовић са сарадницима, као и гости из побратимљеног словеначког града Кочевја, затим гости из Коретишта, Богатића и из Македоније.
Ову величанствену поворку украсили су деца и млади обучени у српске народне ношње чланови културно уметничког друштва (КУД) „Абрашевић“, чланови фолклорног ансамбла „Топлица“ из Прокупља, као и чланови КУД „Ђердан“ фолклорног ансамбла из Републике Српске.
Владика нишки Арсеније се након завршетка литије која је прошла главним прокупачким улицама обратио грађанима у порти цркве Свети Прокопије.
-Обраћам вам се са овог светог места где вековима леже мошти Светог Прокопија, месту молитве, месту уздаха, месту где је наш народ од искона тражио себи утеху, тражио себи помоћ, тражио себи благослов Божију, рекао је владика Арсеније и наставио.
– А како и не би кад један тако дивни и велики саветитељ цркве Божије обитава у овоме храму, а кроз његове свете мошти делује благодет Духа Светога и како и не би кад је он себе учинио храмом Духа Светога за време свога земаљског живота.
Владика Аресније је попдсетио и на житије Светог Прокопија и нагласио да је просто људском уму непојмљиво како може један човек да издржи такве муке.
-Може зато што му је снагу и крепост дао сам Господ, да од једног младића, незнабожца Неанија постане Прокопије крштен у тамници за време док је чекао своје љуте муке и страдање. А поверовао је у Христа као некада Свети апостол Павле који је такође био гонитељ хришћана и ишао у Дамаск да гони тамошње хришћане и на путу му се јавио сам Господ. Исто тако је и тај младић Неаније на путу за Александрију, град који је познат по учености, по чуверној библиотеци и град где су се вековима сабирала незнабожачка мудруст, филозофија и друго али и граду у коме је проповедао Свети апостол Марко који је био заштитник тамошње цркве и у коме су још од апостолских времена живели хришћани. Неаније је кренуо да у Александрији искорени хришћане на заповест тадашњех римског цара Диоклецијана, једног од најсвирепијих гонитеља хришћана, који је волео свог војсковођу Неанија кога је мајка Римљанка васпитавала да поштује римске богове и који је потицао из угледне и богате римске породице утицајне у друштву. Неаније је био јако близак цару Диоклецијану, његов најмлађи и омиљени војсковођа, рекао је владика Арсеније.
Он је даље беседио о томе како је Свети Прокопије тада Неаније на небу угледаио крст и чуо живи глас Господов „Овим побеђуј” и тада посао верник и уместо гонитеља хришћана преобратио се у гонитеља незнабоштва, ширећи веру Христову, свуда где је то могао и где га је дужност водила, све док није бачен у тамницу јер је отворено рекао цару Диоклецијану да верује у Христа да је он војник Христов, и да „цар чини шта хоће са њим, јер њему овосветско више није важно, јер све што је чинио, чинио је да га Христ заволи“.
-Проливање његове крви гледало је мноштво народа који се ту затекао и окупио да гледа страдање једног праведника али тада су на изненађење многи од њих поверовали у Христа и многи чак и из Римске војске и Неанијева мајка Теодосија је поверовала, и касније и она је такође страдала за Христа. И догодило се оно што је рекао апостол Павле „Не живим више ја већ у мени живи Христос“ и од тога момента када је Неаније поверовао у њему је почео да живи Христос и он је постао сасуд Духа Светога. И од тада и сада његово тело непрестано излива благост Духа Светога на све оне који му прилазе са вером и љубављу. Нека је срећан и благословен овај празник и навечерје славе и да вас све драга браћо и сестре чува Господ молитвама овог светог Божјег угодника. Нека вам је срећна слава Прокупчани и нек вам је благословено, завршио је своје празнично обраћање Епископ нишки владика Арсеније.
Својим присуством на литији и чини се никад већим учешћем и свечаној славској литији, Прокупчани су показали колико воле свог заштитника града и колико су посвећени вери.
Град Прокупље као један од ретких у свету који носи име свеца јединствен је и по томе да се мошти његовог заштитника чувају у срцу града у једној од најстаријих цркава у овом делу Европе, цркви Светог Прокопија. Такође Прокупље ја поред Београда и један од ретких градова у Србији који поводом славе свог града организује и свечану свенародну литију.
