Рад на пројекту „Археолошко наслеђе општине Куршумлија“, пре шест година започео је Народни музеј из Београда, као носилац пројекта, док је Народни музеј Топлице из Прокупља био сарадник на овом пројекту. Ради се о веома значајном и озбиљном пројекту, јер је општина Куршумлија изузетно пространа и заузима велико подручје, а досад нису рађена целовита истраживања.

-Било је покушаја и раније, радиле су колеге из Београда и Ниша, међутим никад досад се није то довело до краја. Пројекат је најпре водио мр Слободан Фиденовски, а потом је, по његовом одласку у пензију, наставила колегиница др Емина Зечевић из Београда и ја из прокупачког музеја. Сваке године је било још сарадника, а у последње три године наш стални сарадник је Милан Савић, који се налази на докторским студијама археологије, рекла је археолог и музејски саветник Јулка Кузмановић Цветковић, говорећи о недавно завршеном рекогносцирању терена општине Куршумлија и раду на овом пројекту.

Она наводи да су резултати са обиласка куршумлијске општине више него добри.

-Куршумлија се препознаје по најстаријим Немањиним црквама, најстаријим Немањиним задужбинама. Оно што је јасно и веома значајно јесте да је то стратешки важно подручје, јер се налази на путу од Ниша према Драчу, комуникацији на којој ће проћи нови ауто-пут. Куршумлија је била изузетно важна током свих историјских периода и као подручје богато рудом, јер је много рудника на том подручју. С обзиром на то да је представљала  комуникацију, саграђен је известан број тврђава, које су пратиле ту комуникацију. На подручју целе општине је 11 утврђених градова, од којих је шест на подручју Копаоника, а пет су у јужном делу општине, додала је Цветковић.

Она је објаснила да се на путу од Куршумлије до Мердара налази неколико већих тврђава, Марина кула у самој Куршумлији, затим у Рудару Бранкова кула и Иван кула према Мердару. Ту је и известан број тврђава у Великом Пупавцу, тврђава у Дединцу, која је такође изузетна и Дегрмену за коју се досад уопште није знало.

-Веома је важно сумирати резултате, како бисмо имали комплетну слику археолошког наслеђа, да би се даље знало шта би могло да се истражује, шта је то на шта треба обратити посебну пажњу. Дефинитивно ћемо направити публикацију која ће бити археолошка мапа општине Куршумлија, којом ће она моћи да се позиционира на археолошкој мапи Србије, као изузетно важно подручје, што је оно што је најзначајније и чему ће овај пројекат допринети, истакла је она.

Веома је занимљива и интересантна прича везана за Марину кулу у самој Куршумлији. То је тврђава о којој се не зна довољно. Налази се на самом путу, а према народном предању, везује се за Мару Бранковић, која се после повратка из Истанбула, где је била удата за султана, вратила ту, где је живела до краја свог живота.

-То је било народно предање, а колико је то истина, знаће се ископавањем куле. Чак ни црква Свете Богородице, једне од две Немањине задужбине, није у потпуности истражена. То је нешто што стоји као упитник пред будућим генерацијама. Потом и велику базилику, односно грчку базилику, како је неки зову, такође  треба истражити, јер је врло занимљив објекат. Према неким назнакама, постоји могућност да је око ње постојало градско насеље. Све ове цркве могле би да буду интересантне за туристе, истакла је археолог прокупачког Музеја и нагласила да су они, поред тога што су могли да виде како изгледају остаци тврђаве, наишли и на трагове дивљих копача, којих има свуда.

Марина кула, као једна од интересантнијих, у којој се живело од праисторије, неолита до средњег века и турског периода, могла би да буде искоришћена као туристички потенцијал, јер се налази у самој Куршумлији.

-Пошто је Марина кула делом оштећена изградњом савременог аутопута седамдесетих година, у одрону, односно земљи која се обрушава са тврђаве, редовно смо наилазили на уломке  праисторијске, античке и средњовековне керамике. То указује на дугачак период живота Марине куле. Оно што је пробудило пажњу јавности јесте и занимљив надгробни споменик из села Висока, а реч је о једном античком објекту судећи по великом броју античких опека на том подручју, о једном споменику који има цртеже. Такви су иначе рађени у 17, 18. и 19. веку. Оваква истраживања на овом подручју никад нису рађена у потпуности, нису ископавани гробови који имају такву врсту споменика, па не можемо поуздано да га датујемо. Тако да се врло често прича о мистериозном камену, међутим врло лако би се то разрешило, кад би се направила једна сонда и истражио тај објекат. То би такође могло да буде део туристичке понуде, јер се налази на самом путу према Рудару. Радећи на пројекту „Археолошко наслеђе општине Куршумлија“ ове године, архолошки стручњаци су наишли и на занимљиве трагове рударења, у подручју око села Штаве.

-Црква Светог Мине у Штави представља такође јединствен објекат, јер је саграђена у време владавине Турака. На тим просторима је краљ Милутин доводио царске рударе. Рударство је била важна привредна грана онда у Србији. Заправо је то био темељ економије државе Немањића, па се чак и у неким  списима и Повељама српских владара помињу рудници, нагласила је Јулка Кузмановић Цветковић, истичући да се после овога очекује да куршумлијска Општина оформи музејско одељење и да из ове локалне самоуправе иду даље иницијативе за истраживање и сумирање резултата.

Као територијално надлежан, Народни музеј Топлице се увек труди да учествује и помогне колико год може у археолошким истраживањима Топличког округа. У овом истраживању, Музеју из Београда и Музеју из Прокупља помогло је и АД „Планинка“, али и мештани куршумлијских села који су, као и увек до сада, били добри домаћини.