U okviru književne manifestacije „Drainčevi susreti pesnika“, u Narodnom muzeju Toplice, održan je naučni panel na temu „Književnost Južne Srbije – Ivan Ivanović, novo čitanje”.

Pored brojnih posetilaca, ovom skupu, prisustvovala je i većnica za kulturu Grada Prokuplja Milica Erić.

Referate o delu pisca Ivana Ivanovića, izložili su dr Goran Maksimović, dr Mirjana Bojanić Ćirković, Jovan Mladenović, Dragan Ognjanović, Jelena Stošić, Jelena Milić, Vesna Ilić i Nadica Stojanović.

Na pitanje koliko je književnost južne Srbije uopšte zastupljena u Srbiji, kakav je jezik našeg kraja i šta u srpskoj književnosti predstavlja Drainac, pisac Ivan Ivanović, kome je ovaj naučni panel bio posvećen, rekao je sledeće.

-Moj književni rad je ustvari, kada ga prevedete na osnovne elemente, borba za veću zastupljenost velikih pisaca Bore Stankovića, Stevana Sremca, a tako sam, braneći njih,  branio i sebe. Hoću da mi tu bude mesto, ali to mnogo teško ide. Jezik našeg kraja je veoma bogat, mnoga velika dela su napisana kolokvijalnim jezikom. Jezik je individualna stavr i ja sam postao pisac onda kada sam to shvatio, da svaki moj junak mora da govori svojim jezikom i tu sam pokazao neku umešnost. Jurio sam život, jer život je uvek iznad literature, a Rade Drainac je svetiljka, on je granicu postavio mnogo visoko, ali za nas koji idemo za njim je to mnogo teško. Ceo moj život je bio da stignem Drainca, koji je vrednosnu lestvicu digao na veliku visinu, koju je teško dosegnuti, to je naša nevolja.Uvek sam nastojao da književnu Toplicu pomerim sa Juga na Sever. Zahvaljujem se Draincu, koji je bio prvi nosilac te ideje i osvetljavao put svima nama, koji smo njime krenuli. Zadovoljan sam što ste mi omogućili da budem drugi na tom putu, istakao je Ivanović.

On je dodao da je u Prokuplje došao da kaže, da današnji događaj doživljava kao treći čin iste drame, započete pre 68 godina, kada je, kako je naveo, đački naivan i neobavešten, krenuo iz njega da se nametne svetu, kao pisac, iako nije znao šta ga na tom putu čeka.

-Danas na kraju puta saznao sam bar toliko da iz zavičaja sve potiče i da se u njemu sve završava. Ostalo je stvar spleta događaja, više sile. U svojoj literaturi, od početka bio sam na strani duha, stoga su svi moji literarni junaci gubitnici. Pesnik Ikar Jugović u ranim radovima, fudbaler Zoran Jugović u „Crvenom kralju“, seljak Sanda Arizan u „Arizanima“, profesor Ljuba Stanivuković u „Živom pesku, živom blatu“, a iznad svih pisac Rastislav Jugović u „Jugovićima“, „Ukletom Srbijancu“, „Udbašu“, koji je moj alter ego, a ne fudbaler Zoka King, zbog koga mi se toliko sudilo. Takođe sam branio i stvarne ličnosti, koje sam inkorporirao u moju literaturu, pisce Radoja Domanovića, Stevana Sremca, Boru Stankovića u romanu „Tri pisca“, Radeta Drainca u romanu „Crni dani Rake Drainca“. Ustvari kad bolje razmislim, braneći njih, branio sam sebe od iste pošasti – politike, rekao je između ostalog pisac Ivan Ivanović govoreći o svom životnom putu i stvaralaštvu.

On je naveo da je poziciju usamljenog pisca objasnio i sam Drainac u eseju „Sam protiv svih“.

-Da ću da ponesem sudbinu svog literarnog junaka shvatio sam 1968. godine, kada sam se posle beogradskog „lutanja“, vratio u Toplicu, u Kuršumliju, kao što se Odisej vratio u Itaku. Te godine sam u maju objavio u Prokuplju svoju prvu knjigu „Ikarov let“, sa još petoro topličkih pisaca, a sa njom ustavri počinje moja književna odiseja. Drugi čin moje književne drame odigrao se opet u Prokuplju, posle 22 godina iznanstava, 1990. kada sam predstavljao svoj trotomni roman „Braću Jugoviće“, koji sam kontrirao Ćosićevim „Deobama“, što mi je donelo  „titulu“ velikomučenika srpske literature. Tada su priznali da su se pogrešno postavili prema svom piscu i ja sam izašao iz političke istorije, da parafraziram samog sebe iz knjige koju sam tada promovisao. Sada sam u „trećem činu“ moje književne drame, uveren da danas u Prokuplju ulazim u književnu istoriju, u koju sam smestio celokupno moje biće. To znači da sam ubeđen da će moje „novo čitanje“, biti pre svega književno, onakvo kakvo sam zamislio, na onom prvom literarnom sastanku u Gimnaziji pre 68 godina, istakao je Ivanović.

-Tragajući za bio-bibliografskim podacima o ličnosti i delu književnika Ivana Ivanovića, došli smo do jednog prilično zapanjujućeg i neprijatnog saznanja. Nema mnogo pomena o njemu u istorijama i pregledima srpske književnosti, koje obuhvataju poslednju trećinu 20. veka i početne decenije 21. veka. Nema odrednice o Ivanoviću ni u „Maloj srpskoj enciklopediji“ (Zavod za udžbenike 2008.), a što je još neprijatnije, nema odrednice o njemu ni u biografskom rečniku Matice srpske, koji izlazi još 2004. godine, a objavljeno je do sada osam tomova. Ne znamo zašto je njegovo delo skrajnuto, ali nezavisno od toga, ovom prilikom navodimo one podatke koji su nam bili dostupni, uglavnom na osnovu elektronskih izvora, ili kratkih zabeleški u izdanjima pojedinih Ivanovićevih knjiga, naglasio je u svom izlaganju Maksimović, upoznajući prisutne sa biografijom ovog značajnog srpskog savremenog pisca.

Profesor Goran Maksimović je ovom prilikom podvukao da će, Filozofski fakultet u Nišu, u saradnji sa prokupačkom Bibliotekom, sakupiti kratke nacrte radova o ovom značajnom savremenom srpskom piscu i objediniti ih u zbornik „Književno delo Ivana Ivanovića, novo čitanje“, koji će predstaviti sledeće godine.

Ivan Ivanović je rođen u Nišu 1936. godine, u porodici jugoslovenskog oficira Bože Ivanovića, koji je poginuo u Drugom svetskom ratu i majke Milje, koja je bila učiteljica u Pustoj reci, odakle je porodica Ivanović vodila poreklo. Osnovnu školu je završio u Žitnom Potoku, gimnaziju u Prokuplju. Diplomirao je Svetsku književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Deset godina je radio kao srednjoškolski profesor književnosti u Aleksandrovcu i Kuršumliji. Posle toga se preselio u Beograd, gde se bavio pisanjem. Objavio je 18 romana, dve drame, zbirku poezije i nekoliko političkih spisa. Neki od njegovih objavljenih romana su Crveni kralj, Vreme sporta i razonode, Arizani, Živi pesak – živo blato, Niški gambit, Jugovac ili Kako ući u istoriju, Fudbalska generacija, Braća Jugovići ili kako izaći iz istorije, Ukleti Srbijanac, Vojvoda od Leskovca, Crni dani Rake Drainca, Drainac između četnika i partizana.