U Narodnoj biblioteci „Rade Drainac“, ljubiteljima pisane reči predstavljena je nova knjiga prokupačkog pesnika Ljubiše Krasića. O njoj su pored autora, govorili i recenzent knjige Jovana Krasić i književni stvaraoci Srbijanka Stanković i Dragan Ognjanović.

-Zbirka poezije „Daleka hrastova šuma“ Ljubiše Krasića je poput čudesnog vremeplova ili kaleidoskopa. Već se sa prvim stranicama u posveti i kratkoj autorovoj „definiciji“ daleke hrastove šume kao „bolonosnice i spasiteljke“, otvaraju neki novi pogledi. Čitaocu se čini da gleda negde daleko, ali su te daljine u koje nas pesnik šalje zapravo – dubine u koje silazimo, rekla je između ostalog govoreći o Krasićevoj  najnovijoj zbirci poezije književni stvralac i profesor srpskog jezika Srbijanka Stanković.

Prema njenim rečima narativnost kao prepoznatljiva odlika Krasićeve poezije u knjizi „Daleka hrastova šuma“, doživela je vrhunac.

-Rasplamsale priče, čitave male „privatne istorije“ i javni , kao-tuđi životi ispripovedani su u poetskoj formi. Krasić donosi jedinstvenu sagu o čoveku, tragaocu, ratniku, onom što nije siguran da li je više bio zaljubljen u ženu ili otadžbinu – i koja ga je ljubav više koštala života, dodala je Stanković.

Kako je istakla lirski subjekt je putnik kroz vreme, onaj ko se bori, kreće, razgrće slojeve ljudskog postojanja i tradicije i sve vreme promišlja o dalekoj hrastovoj šumi – polju koje bi Stevan Raičković opisao kao mesto gde se sreću „nerođeni sa mrtvima. Za Krasića daleka hrastova šuma predstavlja mesto gde ga čekaju oni kojih više nema i odakle ga, zauvek, posmatra majka – tinjajući ljubav koja tamu nagoreva i tera je da svetli.

Ona je zaključila da svaka stranica Krasićeve pesničke knjige otkriva zrelo pripovedanje u stihu o čovekovoj sudbini, mislima i (ne)trajanju.

„Daleka hrastova šuma“ prema mišljenju recenzenta knjige Jovane Krasić, jeste mesto gde će pesnik stvoriti svoj mali raj i biti sa onima koje ima samo u snovima.

-Lična sudbina prožeta je sudbinom sveta, a istorija našeg naroda, ali i istorija individue, prikazana je kroz drugačiju sliku života. Ovoga puta, pesnički subjekat će progovoriti o sudbini malih i velikih, o junaštvu koje trpe povređeni i zazidani, a ne o hiperboličnim pobedama uzdignutih. Gruba i često zataškavana istorija Srblja, oslobađa se u ciklusima ove zbirke „uzeću krila vili Ravijolji što me tiho kune“, naglasila je Jovana Krasić.

Ona je podvukla da se narodna lirika ne parodira, niti se ismeva junaštvo, već se daje njihova druga verzija, verzija koju ćemo čuti samo kada bosonogi prošetamo hrastovom šumom, dok nam po tabanima klize kapi rose.

-Slika žene, bilo da je to majka, ljuba ili ćerka, biće data kroz suzne oči iscrpljenog pesnika, koji im velikim listovima pravi hlad i štiti ih od preranih bombi i prevrele krvi. Rat, kao najveća pošast ovog sveta i ostaci, koji za njim blede, takođe zauzimaju veliki deo uma, koji traži slobodu pri svakom uzdisaju. Nikad do kraja izrečena sudbina čoveka, koji je slobodu hvatao zrakom krvi, i pitanje kako se nakon toga navikao da diše, biće ono što će spojiti cikluse. Na kraju, izmoren čovek će se vratiti u šumu i kroz lavež njegove suze će zaliti već duboko korenje hrasta, zaključila je recenzent „Daleke hrastove šume“ Ljubiše Krasića, Jovana Krasić.

Ljubiša Krasić se pisanjem i bjavljivanjem bavi od vremena studija na Filološkom fakultetu u Prištini. Radi kao profesor srpskog jezika i književnosti u Srednjoj školi u Brusu. Poezijom je zastupljen u velikom broju zbornika i časopisa. Nagrađivan je za poeziju i prozu i objavljuje i tumačenja i prikaze književnih tekstova.

Član je Književnog društva „Rade Drainac“ u Prokuplju, urednik za poeziju topličkog časopisa TOK. Objavio je malu knjigu pesama „Nemir“, knjige pesama „Želja Lutalica“ i „RastrČ (G)ane ljubavi“.