Грађани задовољни радом локалних самоуправа на југу Србије
1. фебруара 2018.
Спроведена и пета акција превентивних прегледа
2. фебруара 2018.
Прикажи све

Нова књига Миливоја Крстића

Пред бројним љубитељима писане речи, у Народној библиотеци „Раде Драинац“, представљена је нова књига Миливоја Крстића „Чагољ лаворов венац“. О њој су поред аутора говорили Драган Огњановић и Зоран Цветковић, а специјални гост вечери је био дечији песник на дијалекту Власта Ценић из Дољевца.

-Све моје песме говоре о истинитим догађајима и људима. Чак ни имена у песмама нисам мењао. Писао сам о животу обичног човека. Од 108 песама колико садржи моја нова збирка, 63 су на дијалекту, а 45 на књижевном језику. Порука моје нове књиге садржана је у песми „Апел за повратак“у којој истичем да треба да се вратимо нашим коренима, рекао је аутор Крстић.

Песник теме проналази у народном животу, свакодневици и посебној филозофији живота јужносрбијанског села и вароши.

-Први део нове  Крстићеве збирке поезије у коме су песме на дијалекту, назван је „чагољ“. Пуно је симболике у наслову, од саме језичке необичности ове речи до њеног значења, која асоцира на време које је давно прошло. Песме су на шопском, јужњачком дијалекту и њихов језик је сочан и живописан, рекао је уредник ове књиге Драган Огњановић.

Песме на дијалекту, према речима Огњановића су неримоване, али мелодичност им даје изворна народна лексика пусторечког краја. У њима се прожима народна мудрост и хумор, као и елементи говорних фолклорних жанрова, а приметна је и хумористичка и сатирична нота.

-Осим хумористичког и сатиричног у поезији, Крстић је одличан афористичар и козер. Песме су претежно наративне и често су анегдотског карактера. Други део „чагоља“ чине римоване песме на дијалекту. У њима долази до изражаја песников „унутрашњи слух“. Оне су мелодичне, најчешће испеване у осмерцу, попут српских народних песама, истакао је Огњановић и додао да посебну целину ове збирке чине антикомунистичке пеме.

У“лаворовом венцу“ има хумористичких и сатиричних, али и више боемских песама у духу „Бориног Врања“, дерта и севдаха. Поезија Миливоја Крстића, осим прелепог архаичног језика српског шопског етноса, носи један специфичан дух старине и српског домаћинског у православљу утемељеног погледа на свет.

Крстић пише афоризме, сатиричну поезију, поезију на дијалекту и хаику. Хаику објављује у водећим светским часописима у САД и у Јапану. Заступљен је својим песмама у светској антологији „Haiku world“, која је објављена у 52 земље света на 25 језика. За поезију је награђиван  у Југославији и Јапану. Пре ове нове збирке објавио је и збирку поезије „Але и невиденице“ 2000. године.

Међу бројном публиком, која је дошла да испрати представљање нове Крстићеве књиге, била је и већница за културу у Општини Прокупље Милица Ерић.

Величина слова: