Сцена прокупачког Дома културе, синоћ је била другачија, припремљена за другачији књижевни догађај, за другачију промоцију књиге. То се осећало и у ваздуху, у атмосфери, која је чекала почетак, да буде посебна. Таква је и сама књига Иване Ђурковић, „Као Ивана“. Она је посебна и непоновљива Ивана, а све у њој је ,,као она“ и немерљиво као љубав. Сва поетика њеног нежног, али борбеног живота, стала је на странице ове књиге, која читаоце гура напред, у оно што су они сами, а не неко други или „као неко други“.
После четири збирке поезије, прва књига прозе прокупачке књижевнице Иване Ђурковић угледала је светлост дана и нашла се пред љубитељима писане речи. У овој књизи је она, водећи дијалоге са различитим стварним и измишљеним ликовима, испричала своју причу о животу. На врло интригантан и заводљив начин, кроз есеје, цртице, поезију и краће прозне текстове, приказала је и мушко женске односе, али овај пут је, како је истакнуто, имала храбрости да то уради зрелије и дубоко зарони у промишљања и кроз дијалошку форму дође до неких одговора.
О свему ономе што је ова млада књижевница, као и о њеној најновијој књизи, „Као Ивана“, синоћ су говорили и професори српског језика и књижевности Србијанка Станковић и Драган Огњановић.
-Знам књигу и пре него је постала књига. Уживала сам читајући сваку њену причу и свака је нашла своје место, јер у њима постоје нити које нас воде све време. Њен начин виђења света је нешто што мене дубоко додирује. Љубав јесте основа и база ове књиге, иако је врцава и шашава, она на специфичан начин слика живот у овој нашој паланци. Ивана је изашла из паланачког живота, извукла оно што никад нисте мислили да у књизи може да се нађе и поставила темеље нежног, али борбеног живота. Она је песникиња, која се својим песничким збиркама, уписала у раскошну мапу топличког књижњвног стваралаштва. Овога пута је свој свет представила у прозној форми, бирајући притом, само на први поглед, лаку и једноставну колумну као доминантан формат, рекла је Србијанка Станковић.
Говорећи о најновијој књизи прокупачке књижевнице Иване Ђурковић, Драган Огњановић је рекао да се, читајући је, нашао пред дилемом, у коју библиотеку или едицију издаваштва да уврсти њену књигу.
-У књизи има различитих књижевних облика, есеја, поезије, прозе, цртица, записа, дијалошких форми. Она се није уклапала ни у једну форму, коју смо ми у билбиотеци имали. Није била поезија, није за прозу, нити за есеј и завичај, а онда смо ми због Иване морали да смислимо нову библиотеку нашег издаваштва. Назвали смо је „Видици“, а Иванина књига „Као Ивана“ је заведена под бројем један у њој. Наслућујете сигурно зашто је то тако. Она се није дала сврстати у неки логички калуп, а с друге стране врло је необична, у смислу шта све и како песникиња казује о животу и ономе што је окупира. Ако би их упоредио са претходним, морам да кажем да је зрелија и са много промишљања. Пронашао сам неколико већих целина или циклуса, а то су аутопоетички текстови, текстови о мушко-женским односима и чисто љубавне песме и текстови, које вам ја искрено препоручујем, додао је Огњановић.
И како је на промоцији истакнуто мало је смелих жена, а још мање смелих књижевница, које стварају у паланци и спремне су да своја размишљања, изнесу јасно пред строги суд јавног мњења. Но како их је мало, још су већи раритет, оне које су „као Ивана“.
-Није ова књига чисто сензитивна има ту много јачине, коју можда други људи не виде одмах. Има ту много испреплетаних осећања, већином мојих. У књизи су заступљени измишљени ликови, али има и стварних. То су мени драги људи који су и вечерас овде. Они који ме знају, знају да ја никада немам проблем да кажем оно што мислим и поносим се собом зато што сам се изборила за све оно што сам желела да имам у животу. То су пре свега моја деца, Вукашин и Михаило, а онда све остало, нагласила је ауторка и додала да се књига чита лако, али се лако не разуме, те због тога треба заронити у њу, једнако као у даљину, до које желите да стигнете.
И да завршимо са оним што је о књизи „Као Ивана“ записала проф. др Мирјана Бојанић Ћирковић.
-Ова књига сведочи један свачији живот, она је крило жени и узлет мушкарцу, крик наталожене тишине и вриштећи уздах, угажен пут кроз најдубљу природу и бујица планинског потока у равној равници. Као Ивана треба промишљати, говорити, храбрити, као Ивана не треба престајати, важно је тећи, а не отицати и бити – жена целе године, мушкарац целог живота.
У пропратном делу програма ове промоције учествовали су глумица Марија Окичић, која је читала текстове из Иванине књиге и гитариста Андрија Станковић.
