U organizaciji Narodne bilbioteke „Rade Drainac“, pred prokupačkom publikom predstavljena je nova knjiga Snežane Milojević pod naslovom „Sumporovita voda“. Reč je o knjizi priča, objavljenoj u Ključ izdavaštvu (Beograd), čiji je urednik i vlasnik Milan Trpković učestvovao na promociji. Pored njega, o knjizi je govorio i Dragan Ognjanović, dok su odlomke iz priča čitale policijski kapetan Valentina Radić i nekadašnja učenica autorke knjige, budući filolog Milica Milenković. Promocija je održana u spomen sobi „Drainac“, koja je bila dovoljno velika da primi sve ljubitelje dobre književnosti i poštovaoce pisanog opusa Snežane Milojević.

-Između prethodne knjige priča, koja je imala značajnu recepciju i dobila sjajne kritike („Gradić Smejton“) i nove knjige priča prošlo je deset godina. U međuvremenu su objavljene dve moje monografije od nacionalnog značaja i knjiga putopisa. Zato što je knjiga ugledala svetlost dana, veliku zahvalnost iskazujem prof. dr Vladislavi Gordić Petković, koja me je podržala u tome da ne odustanem, dala mi niz korisnih sugestija u vezi sa rukopisom i bila recenzent knjige, što je „Sumporovitoj vodi“ svakako najbolja preporuka, rekla je autor „Sumporovite vode“, Snežana Milojević.

Ona je objasnila da je naslov simboličan i da predstavlja sumpor kao sinonim za pakao (zlo, manipulaciju, laž, konstruisanje, poigravanje, zloupotrebu), i da lagano postaje vidljiv i u svakodnevnom životu.

-Ipak, ukoliko se osvrnemo na reč sumporovita, znamo da sumporovita voda može imati i lekovito dejstvo, što je u knjizi prikazano kroz banjsko lečenje kao materijalizaciju ideje. Autentični naslovi mojih priča jasno komuniciraju sa aktuelnim trenutkom (npr. „Elementarno ažuriranje“, „Tranzicija“ i sl), a kroz svoju knjigu priča preispitivala sam društveni pad, zamenu pravih vrednosti za suplemente istih, dovodeći ih kroz ironijski otklon do apsurda. Priče govore i o pojedinačnom padu, otuđenju, sebičnosti u ljubavi, koristeći kao jasno prednaznačenje preispitivanog čuvene junake antičke mitologije. Kao što Vladislava Gordić Petković kaže – knjiga bi mogla da se zove i Ahil, po pseudonimu mačo-junaka prve priče, kada bi ovaj skup priča dobio stukturu romana u kojem se prikazuje metamorfoza, od apsolutne zavisnosti od banalnog, ali blagoglagoljivog muškarca, do dostizanja sposobnosti da se život nastavi samostalno, istakla je Milojević.

Ono što predstavlja već stilski prepoznatljiv manir Snežane Milojević, jeste da neretko svoje priče smešta u okvire putopisnih razmera. Neke od njih su smeštene u gradove Tunisa, a neke u gradove Sicilije; Maroko biva simbol kraha muško-ženskog odnosa, po asocijaciji na film Kazablanka. Snežana Milojević svoju eruditnu prirodu diskretno prikazuje kroz implementaciju dobro poznatih klasika kulture, pa i klasika filmske umetnosti – te tako posmatranje gavranova na krovu bolničke kapele priziva u sećanje Hičkokov film „Ptice“.

Snežana Milojević smatra da jedna dobra knjiga ne može promeniti svet, ali sve takve knjige zajedno, itekako mogu. Dovoljno je da usmere čitaoca na postavljanje pravih pitanja, koja su se negde zagubile u današnjem ubrzanom trenutku, kada pojedinac nema vremena da se udubljuje čak i u ono što ga zanima, kada kolektiv postoji kao grupa ljudi u kojoj niko nikog ne sluša i ne pokušava da razume.

-Isticanje savesti i odgovornosti da se od populističkih manipulacija i svesnog usmeravanja na ono nebitno ili zlo, preusmeri na ono bitno i suštinsko, imperativ je svakog mislećeg bića, zaključila je autorka „Sumporovite vode“.

Kao što urednik izdanja Milan Trpković kaže: „Sumporovita voda“ je zbirka „okrepljujućih“ priča satkanih od tema u kojima se svako može pronaći. Ona nam donosi putovanje kao poligon za pronalaženje sebe, govori o težnji ka izlečenju, odgonetanju emocija i verujućoj nadi u lekovitost slobode“.