Поштоваоци стваралаштва прокупачке песникиње Зорице Перовић Прентић нису дуго чекали њену нову књигу. Она је љубитеље писане речи обрадовала прозним делом, које је представила у Дому културе. Реч је о књизи прича „Нове карте за стара путовања“, коју је објавило Књижевно друштво „Раде Драинац“.

Песникиња је објаснила да је најновију књигу прича поделила у три циклуса, а то су „кад се време не мери“, кад време ћути“ и „кад време почне да се мери“.

-Ја сам много путовала, и кроз редове у мојим књигама пишем о емоцијама које сам доживела и људима које сам срела. Нека познанства и нека путовања не могу да буду завршена. Писањем и каснијим читањем, она се настављају кроз објављене редове, а уколико желим да их завршим-ја и завршим. Чешће се дешава да желим још једну карту, како бих поново пропутовала и боравила на местима са којих памтим лепе ствари, рекла је ауторка Зорица Перовић Прентић.

Рецензент књиге ове ауторке, прокупачки песник Љубиша Красић,  представио је ово њено дело као приче које прожима снажна импресија простором и људима, при првом сусретању, али и размишљање да током поновних сусретања опчињеност градом, улицом, посластицом, бледи.

-Тада, кроз јасне рефлексије, у први план избија човек и једино је он другачији у тој европској или светској истости. Једино је другачија музика, игра, уметност и љубав, која се њоме обавија, рекао је Красић.

Њене приче нам казују да може да се јако заволи неко усред Дубровника, Марсеља, Марока. Да се поезија истом жељом рецитује и у далеком француском сеоцету и у архаичном Сарајеву.

-Доноси нам Зорица, кроз своје приче, и сурове закључке и другачији приступ знаменитостима којима се дивимо. Наводи нас на размишљање о чињеници да разлике између „Колосеума“ и „Аушвица“, заправо нема. И један и други, иако вековима раздељени, носили су пуно крви и смрти унутар својих зидина, зарад забаве. То нам опет говори да је човек, у било ком времену трајао, склон злу и лепоти, као и то да је живот свакодневна радионица за производњу суза и смеха, истакао је представљајући нову књигу прича Зорице Перовић Прентић, Љубиша Красић.

Ово књижевно вече било је обојено музиком, коју је на песму ове ауторке, компоновао прокупачки гимназијалац и песник Милутин Милошевић.