U okviru Kulturnog leta, koje organizuje prokupački Dom kulture, sinoć je u Spomen sobi „ Drainac“, održano književno veče, na kome je gostovao književni kritičar prof. dr Predrag Jašović.Tema je bila aktuelna kritika i savremeno stvaralaštvo, a Jašović je govorio o tome koliko danas ima kritike i kritičara, da li ih ima kao nekada i da li se njihova reč uvažava, odnosno „računa“. On je pojasnio i koja je funkcija kritičara uopšte, kao i to da li oni mogu biti posrednici između čitalaca i knjige.

-Koliko uistinu savremeno stvralaštvo, savremeno pesništvo, pa i umetnost uopšte zavisi zapravo od kritike, bilo da je književna kritika ili likovna? Čini mi se, da se mi sada, u ovom našem 21. veku, bitno razlikujemo od onoga što je bila ta druga polovina 20. veka. Mislim da je već s kraja 20. veka, zapravo od tamo nekih 80 godina, pa naovamo počelo odumiranje kritike. Ako pogledate, videćete da pisci jedni drugima potpisuju knjige, pa ćete onda videti da mogu da se skupe, recimo nekoliko njih, koji će da proglase nekog za velikog pisca, koji će da izdobija velike nagrade, koje se mere u desetinama hiljada evra. Nekada se kritičari nisu ogrešili o svoju ocenu, što će reći da su bili posvećenici. Onda je postojalo nešto što se zove, nazovimo to negativna kritika, a ja mislim da je upravo suprotno. Da je ta negativna kritika tada za društvo, za estetiku stvaralaštva na srpskom ili na štokavskom govornom području, zapravo bila najpozitivnija. Jasno je postojala diferencijacija između onih koji su izvanredni književnici, dobri književnici i diletanti, a danas tu diferencijaciju nemamo. Ne znam da li smo videli negativnu kritiku u poslednjih tridestak godina, objasnio je prof. dr Jašović.

On je naveo da se danas najbolje priča o nepročitanim knjigama.

-Zašto da kažete nešto negativno, jer ako to kažete, vi to morate i da odbranite i da pročitate knjige, a kad nekoga hvalite onda sve je u redu. To upravo nema veze sa čovekom, već sa stvaralaštvom i drugim književnicima, koji treba da dođu posle tog pisca. To što radimo radimo za budućnost, a ne samo za sadašnjost, istakao je ovaj književni kritičar.

Govoreći o težini posla književnog kritičara on je naglasio da je tu najteže biti originalan, kazati nešto na način na koji to dosad nije rečeno, a sa druge strane izaći iz anonimnosti.

-Zapravo ti kritičari bi trebalo da služe kao svojevrsno posredništvo između autora, knjige i čitalačke publike, da oni preporuče šta je tu dobro. Nažalost tu imamo jedan  veliki problem, koji nije od juče već nas prati od pamtiveka. Reč je o tome da se ukus publike ne poklapa sa ukusom kritike. Ono što voli da čita publika, ne ulazi u istoriju književnosti, što je lepo za publiku nije lepo za istoriju, nije lepo za jezički kanon. Zašto? Iz prostog razloga, što liči na sve ono što je već postojalo, a danas recimo pesnički diskurs, umetnički diskurs traži ono što je novo. Traži jedno novo jezičko trajanje, kako bi se kroz tu estetiku jezika i govorni potencijal nanovo potvrdili, podvukao je prof. dr Predrag Jašović, gost književne večeri, koja je u Prokuplju organizovana u okviru ovogodišnjeg Kulturnog leta.