Полагањем венаца на Споменик палим борцима у Народноослободилачком рату, обележен је Дан ослобођења Прокупља. Венце на споменик положиле су делегације Града Прокупља, Топличког управног округа, Војске Србије, СУБНОР-а и других борачких организација и удружења.
Говорећи о значају овог датума, градоначелник Прокупља Милан Аранђеловић, рекао је да се ми сећамо наших жртава, знаних и незнаних јунака, који су дали своје животе за најсветлији циљ, за слободу своје отаџбине.
-Топличани су одувек баштинили антифашистичку и слободарску традицију и у оба светска рата они су дали огромне жртве у борби за слободу. Зато са поносом можемо да кажемо да нема места, ни дана у години да неки део Топлице нема сећања на победу и битку за слободу. Храброст и жртвовање наших предака у Другом светском рату нису били узалудни. Они су се изборили за слободу, дали нам отаџбину да је чувамо и предамо новим генерацијама. Топлица је током Другог светског рата слободу платила са 30 хиљада жртава и дала 20 народних хероја. Градећи бољи живот у слободарској Топлици ми на њих чувамо сећања и градимо им вечне споменике, рекао је Аранђеловић. Према његовим речима Прокупље и цела Топлица данас су постали боље место за живот.
-Руководство нашег града својим одговорним и домаћинским односом према граду, уз несебичну помоћ председника Републике Србије, Александра Вучића, и целог руководства наше земље, уложило је велике напоре да се наш крај развија и напредује на свим пољима што отвара нове могућности за све наше грађане, истакао је Аранђеловић и нагласио да је наш заједнички задатак да сви заједно, са још више снаге и ентузијазма, градимо нашу Топлицу и Прокупље.
У културном делу програма учествовале су ученице Музичке школе „Корнелије Станковић“ Дуња Марковић и Калина Павловић и члан Књижевне омладине Прокупља, која ради при Дому културе, Душан Марковић.
Полагањем венаца на споменик палим борцима Прокупља у Народноослободилачком рату од 1941. до 1945. године обележен је Дан ослобођења Прокупља. Венце на споменик положиле су делегације Општине Прокупље,Војске Србије,Топличког управног округа,СУБНОР-а,Удружења бораца рата од 1990. године,Покрета социјалиста,Удружења потомака ратника од 1912. до 1920. године Прокупља,Удружења пензионера и резервних војних старешина.
Обраћајући се присутним делегацијама,грађанима и ученицима прокупачких основних и средњих школа,председник Општине Прокупље Мирољуб Пауновић нагласио је да обележавањем значајних датума из српске историје памтимо и не заборављамо херојство људи који су животе дали за слободу наше заједничке отаџбине.
– На данашњи дан,када обележавамо слободарски 9. октобар,народне јединице ослободилачке војске ушле су у Прокупље. Слобода је уткана у нашу традицију,културу,у нашу прошлост,садашњост и будућност. Српски народ у целом свету важи за слободарски,који поштује своје претке и негује слободарске тековине. Нас је скупо коштала слобода наше земље,у којој данас српски народ,заједно са осталим народима живи,рекао је Пауновић.
У свом говору он је нагласио да је наш премијер Александар Вучић одржао час целој Европи из хуманости и поштовања свих народа,без обзира којој вери припадају,тако што је на витешки и хуман начин примио и пружио прву помоћ народу са ратом угрожених подручја са Блиског истока. Такође је подвукао да се у том његовом гесту на прави начин осликао и дух српског народа,који је одувек знао да препозна правду,истину и да буде хуман изнад свега.
– Нас,старије генерације,у школи су учили слободарству на примеру наших предака,који су знали да у борби за слободу могу изгубити живот,али нису претпостављали да ће то остати упамћено и да ће њихова жртва бити завет поколењима,рекао је Пауновић.
За учеснике прославе председник Општине Прокупље Мирољуб Пауновић
О догађајима из октобарских дана 1941. године говорили су учесник Народноослободилачког рата Добривоје Михајловић и председник Удружења резервних војних старешина Сандре Петкоски. У културном делу програма учествовао је Дечији хор Дома културе,који је извео државну химну и ученице Гимназије Марија Миловановић и Миона Миљковић,које су говориле стихове Десанке Максимовић "За војничка гробља" и "Памтићу све".