“Да л бандит или песник беше тај Драинац Раде?!”, питао се велики српски поетски маг Радојко Јовановић који ће, захваљујући својој бунтовној и несвакидашњој поезији, заувек постати Раде Драинац. Овим речима директор Народне библиотеке „Раде Драинац“ у Прокупљу, Драган Огњановић, започео је свој говор на Свечаној академији посвећеној јубиларним 50. „Драинчевим књижевним сусретима“ и 120-годишњици од рођења овог великог српског песника.
Свечаној академији, поред учесника Драинчевих књижевних сусрета, присуствовао је и градоначелник Прокупља Александар Симоновић, чланови Градског већа Милица Ерић и Маја Ранђеловић, као и многобројни представници јавног, друштвеног и културног живота Прокупља и Топлице.
Говорећи о Драинцу, Огњановић је нагласио да је он једна оригинална и необична књижевна појава, а да је његово певање обележило међуратну српску поезију 20. века.
-У Прокупљу и Блацу група песника решила је да у завичају васкрсне свог књижевног праоца и сада већ давне 1966. године покренула је Мајске сусрете поезије. И данас, нема међу живима никога од њих, али је Драинчев песнички дух и његова идеја живља него икада. Велики јубилеј који обележавамо је и прилика да се захвалимо људима који су својим радом допринели афирмацији Драинчевог књижевног дела и афирмацији Драинчевих књижевних сусрета. Не знам како ће изгледати стоти Драинчеви књижевни сусрети, али верујем да ће његова поезија бити читана и жива и да ће и тада бити оваквих дивних људи као на овој Свечаној академији, истакао је директор прокупачке Библиотеке Драган Огњановић.
Поздрављајући присутне, градоначелник Прокупља Александар Симоновић је нагласио да су Драинчеви књижевни сусрети испуњени поезијом, као најбољом храном за душу.
-Раде Драинац је наш, а и светски песник. Док лута по белом свету и велеграду, Драинац тако искрено узвикне “Овде је небо моје, овде је љубљена Топлица”, рекао је Симоновић и нагласио да је Топлица чинила и чини све да и 76 година после смрти, Драинац кроз поезију живи у свом завичају и српској култури.
Он је подвукао да ових сусрета ни Драинца не би било да нема људи као што су др Гојко Тешић, Драган Дробњак, Иван Ивановић, Горан Максимовић, Вицо Дардић, Миљурко Вукадиновић, Слободан Кањевац, Ратомир Тимотијевић, Драган Барјактаревић, као и представника Министарства културе и Министарства правде без чије помоћи не би било ни Књижевно-меморијалне поставке „Драинац“.
За изузетан допринос и афирмацију Драинчевог књижевног дела и Драинчевих књижевних сусрета, Организациони одбор овогодишњих, 50. Драинчевих књижевних сусрета, доделио је јубиларне плакете историчару књижевности др Гојку Тешићу, књижевнику Ивану Ивановићу и академском вајару Драгану Дробњаку.
Захвалнице су додељене др Горану Максимовићу, министарки правде Нели Кубуровић, градоначелнику Прокупља Александру Симоновићу, Драгану Барјактаревићу, Вицу Дардићу, члану Градског већа за културу Милици Ерић, преводиоцу др Борису Лазићу, великом добротвору Ратомиру Тимотијевићу, Радету Војводићу, Јовану Пејчићу, Миљурку Вукадиновићу и Слободану Кањевцу.
У богатом културно уметничком програму, посвећеном животу Рада Драинца, учествовали су глумци Предраг Котур, Дејан Јовичевић, Срђан Живковић и Јасмина Стоиљковић. Музички део био је поверен Љубомиру Вукичевићу, Вуку и Владану Дробњаку, Дијани Бојовић и Ивану Стојановићу.
