U okviru programa obeležavanja slave Grada Prokuplja, Svetog Prokopija, u Domu kulture održana je tribina „Srbi u Makedoniji“.
Ispred Doma kulture, učesnike tribine, predstavnike crkve Sveti Prokopije i ljubitelje istorije književnosti, pozdravio je Srđan Živković, istakavši da je povod za ovu tribinu promocija knjige „Zapisi iz Makedonije“ autora Milutina Stančića iz Makedonije.
-Ova knjiga je u stvari iskustvo Milutina Stančića, koji je više od dvadeset godina putovao po Makedoniji i sakupljao stare istorijske izvore, priče, zapise, svedočenja. Kako sam autor kaže, knjiga je u stvari prikupljena građa bitisanjem i brigom o našem narodu i o našim svetinjama i kulturnoj baštini.
Na pitanje da li se Srbi u Makedoniji danas dovoljno osećaju Srbima, Stančić kaže da se ne osećaju, pogotovo u urbanim sredinama, gde je uticaj u društvu takav, da zapravo ugledni Srbin u Skoplju, Tetovu, Kumanovu ili Bitolju, postaje deo većine, a ne deo neke manjine. Sasvim je sigurno da svakog Srbina, koji pročita ovu knjigu, obuzima tuga i nemoć, zbog spoznaje da danas Srbi u središtu srpske srednjovekovne države, odnosno, u novovekovnoj Staroj Srbiji, nemaju nikakva nacionalna prava i da su u najgorem položaju u Makedoniji, u odnosu na okruženje.
Goran Maksimović, istoričar književnosti i književni kritičar kaže da Srbi u Makedoniji nemaju podršku institucija. Oni su kao list na vetru, ne zna se koji će vetar politički, na koju stranu da ih odnese. I ova knjiga je jedan od primera kako ti različiti vetrovi duvaju sudbinu srpskoga naroda u dvadesetom veku, na različite strane. Naravno, ova knjiga nastaje iz nekoliko razloga. Prvo, u to vreme je Srbija bila formirala komisiju koja je imala zadatak da obiđe sve ratne memorijale na teritoriji Makedonije i da ih popiše i evidentira u kakvom su stanju. Milutin Stančić je bio u toj grupi koja je pomagala istraživačkoj srpskoj ekipi i obilazeći te memorijale, pisao je tekstove koje je objedinio u ovoj knjizi, kaže Maksimović i dodaje da su u knjizi zastupljeni i razni geografski prostori, manastiri, mesta gde su pre osam, devet vekova živeli srpski kraljevi, krunisali se, podizali manastire i ostavili trajna svedočanstva srpskog života na tom prostoru. Svi ti zapisi su jedna bolna slika tihe, pritajene perfidne strategije brisanja srpskog identiteta, kaže prof. Goran Maksimović.
Stančić se zahvalio domaćinima na gostoprimstvu i rekao da je više od 40 zapisa našlo mesto u knjizi, kojoj je, kako otkriva, mnogo puta menjan naslov. Vešto se, kako priznaje, klonio dnevno političkog narativa, fokusirajući se na beleženja svedočenja bitisanja u datom prostoru, kako bi izbegao zadiranje u identitetske razlike.
