У Дому културе синоћ је одржано „Евергрин вече“, посвећено најлепшим мелодијама које већ деценијама освајају публику широм света.

Евергрин музика није само збир незаборавних песама-то су успомене, емоције и приче које се преносе с генерације на генерацију. Кроз ово музичко путовање, организовано у оквиру „Културног лета“ у Прокупљу, публику су водили истакнути солисти, уз оркестар Дома културе у чијем саставу су Бобан Костић, Љубомир Вукићевић, Никола Петровић, Влада Дробњак и Марија Симић.

Концерт је отворила композиција „Маестро и виолина“ коју је отпевао Бојан Јанчић, а након ове безвременске песме, наступио је Марјан Грачанин са најпознатијом мелодијом Леа Мартина „Волим те“.

Стране нумере, ,,Landslide”, „Unchained Melody“ и „Suspicious Minds“,такође су дотакле срца публике, a извели су их  Милена Костић, Никола Петровић и Љуба Костић.

У наставку вечери, публика је имала прилику да ужива у једној од најлепших љубавних балада рок музике на простору бивше Југославије, „Ружица си била“ коју је отпевао Драган Бабић, песму „Рекао си“ извела је Смиљана Радуловић, „Љубе се добри, лоши зли“ Богдана Лазовић, „Плавушу“ је певао Иван Стојановић, „Ове ноћи једна жена“, Марјан Грачанин, ,,Златан дан“ извела је Миона Булатовић, „Данас отварам очи“ Љуба Костић, „Ја лудујем“ Драган Бабић, док је безвременску италијанску композицују „Caruso“ извела Маја Павловић.

Дубок траг у домаћој музици оставила је балада „Не ломите ми багрење“ Ђорђа Балашевића, а отпевао је Иван Стојановић. Снажна емоција, упечатљив текст и препознатљива интерпретација, учинили су је једном од најизвођенијих балада. Ништа мање емотивну, композицију „Моја последња и прва љубави“, извела је Милена Костић. Хит Глоријe Гејнор, I Will Survive, који више од четири деценије од настанка и даље осваја срца публике, отпевала је Смиљана Радуловић.

И на крају евергрин вечери, још једном су публику песмом развеселили Никола Петровић, песмом „Моје време лети“,  сестре Миона и Маја Булатовић композицијом инспирисаном једном од најзначајнијих жена српске средњовековне историје „Јефимија”, док је  Бојан Јанчић, извео песму „Вики, Вики, Виолета“.

Врхунац емоција, добре музике и расположења, обележен је заједничким наступом свих извођача и публике песмом „Због једне дивне црне жене.“

Ово евергрин путовање оживело је највеће домаће и стране хитове, а публици пружило прилику да се по ко зна који пут увери у њихову непролазност. Громогласни аплаузи љубитеља старих добрих мелодија показали су да је то заиста тако.